Prema istraživanju koje je predstavljeno na Evropskom kongresu o gojaznosti u Veneciji, gojazni ljudi u Evropi su 2,5 puta više odlazili na bolovanje u poređenju sa ljudima koji nisu gojazni. Rezultati ankete sprovedene nad 122.598 radnika u 26 evropskih zemalja pokazuju da gojazni radnici češće idu na bolovanje zbog bolova u zglobovima, dijabetesa, depresije ili srčanih problema.
Britanski radnici se nalaze na trećem mestu po gojaznosti u Evropi, a broj otvorenih bolovanja se udvostručio u Velikoj Britaniji u poslednjih 10 godina. To je rezultiralo smanjenjem produktivnosti britanske privrede za 33 milijarde funti. Ovo istraživanje ukazuje na važnost borbe protiv gojaznosti kako bi se smanjio broj radnika koji odlaze na bolovanje zbog zdravstvenih problema povezanih sa viškom kilograma.
Gojaznost je veliki javnozdravstveni problem širom sveta. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), gojaznost je globalno povećana triput od 1975. godine. U Evropi, prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti, više od 50% odraslih osoba ima prekomernu telesnu težinu, a taj broj se povećava iz godine u godinu.
Gojaznost je faktor rizika za mnoge hronične bolesti, uključujući srčane bolesti, dijabetes, visoki krvni pritisak, neke vrste raka i mentalne bolesti. Osim toga, gojaznost može imati negativan uticaj na kvalitet života, produktivnost na radnom mestu i troškove zdravstvene zaštite.
U borbi protiv gojaznosti, važno je promovisati zdrave stilove života koji uključuju uravnoteženu ishranu i redovnu fizičku aktivnost. Vlade širom sveta sprovode različite inicijative i programe za smanjenje stope gojaznosti među stanovništvom, uključujući kampanje edukacije o zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti, oporezivanje nezdrave hrane i pića, regulisanje reklamiranja nezdrave hrane i podršku lokalnim zajednicama u stvaranju okruženja pogodnog za zdrav život.
U Velikoj Britaniji, broj otvorenih bolovanja zbog gojaznosti pokazuje ozbiljan problem koji zahteva hitne mere kako bi se smanjilo opterećenje zdravstvenog sistema i povećala produktivnost radne snage. Kompanije takođe mogu doprineti borbi protiv gojaznosti stvaranjem zdravih radnih mesta, promovisanjem redovnih pauza za vežbanje i pružanjem podrške zaposlenima koji se bore sa viškom kilograma.
Da bi se efikasno rešio problem gojaznosti, potrebna je sveobuhvatna strategija koja uključuje saradnju između vlade, privatnog sektora, zdravstvenih organizacija i civilnog društva. Edukacija o zdravoj ishrani i fizičkoj aktivnosti treba da bude dostupna svima, a politike koje podržavaju zdravije izbore treba da budu implementirane na svim nivoima.
Ukoliko se ne preduzmu adekvatne mere, gojaznost će ostati ozbiljan globalni problem koji će imati ozbiljne posledice po javno zdravlje, zdravstvene sisteme i ekonomije širom sveta. Stoga je borba protiv gojaznosti od suštinskog značaja za očuvanje zdravlja i blagostanja pojedinaca, zajednica i društava u celini.
Gojaznost je prisutan problem u današnjem društvu, ali zajedničkim naporima možemo smanjiti njegovo opterećenje i napraviti pozitivne promene za bolje sutra. Svi smo odgovorni za svoje zdravlje i zdravlje naše zajednice, stoga je važno da se aktivno uključimo u borbu protiv gojaznosti i promovišemo zdrave stilove života za sve.
