Građani do kraja godine mogu da trguju dobijenim vrednosnim papirima bez troškova

Branko Medojević avatar

Građanima Srbije uplaćeno je desetostruko manje od obećanih 1.000 evra za besplatne akcije javnih preduzeća. Ovo se odnosi na period od 14 godina od kada su te akcije podeljene. Procenjuje se da je polovina od 4,8 miliona stanovnika zemlje prodala ove akcije državnih firmi, a u toj trgovini nisu imali nikakve dodatne izdatke. Besplatne akcije se mogu još uvek prodati besplatno, ali samo do kraja godine. Posle 31. decembra, međutim, klijenti će sami snositi troškove brokera, Berze, Centralnog registra i banke. Procenjuje se da će i ovaj rok biti prolongiran, kao što je bio nekoliko puta do sada.

Prodaja besplatnih akcija van ovog roka verovatno će biti oslobođena pratećih izdataka, imajući u vidu prirodu ovog projekta. Građani su po zakonu o besplatnim akcijama dobili pet akcija NIS-a, jednu akciju Aerodroma i 31 akciju Telekoma. Akcije NIS-a i Aerodroma su kotirane na berzi i mogu se prodati, dok Telekomove akcije nisu dostupne za trgovinu zbog odluke države.

Uticajem države, Telekom Srbija već skoro 12 godina izbegava berzansku kotaciju. Akcije Akcionarskog fonda takođe nisu kotirane na tržištu, a kvalitet tih akcija je pitanje sporno. Uz to, nemaju tržišnu cenu. Prodaja ovih akcija van postojećeg roka je izazovna zbog nedostatka berzanske kotacije i kvaliteta akcija.

Podela besplatnih akcija javnih preduzeća i novca od privatizovanih društvenih firmi počela je uoči Božića 2010. godine. Prvog dana, 150.000 ljudi je podiglo po 1.700 dinara od prodaje društvenih preduzeća. Četiri godine kasnije, 2014. godine, građani su po zakonu o besplatnim akcijama dobili pet akcija NIS-a, jednu akciju Aerodroma i 31 akciju Telekoma. Prve dividende NIS-a su legle na račune građana 2012. godine, uglavnom iznosile od 100 do 300 dinara, dok je 2022. godine iznosila 600 dinara. Aerodrom i Telekom su takođe isplaćivali dividende godišnje u manjim iznosima.

EPS je trebalo da se transformiše iz javnog u akcionarsko društvo još 2016. godine, ali je to učinjeno tek ove godine, pri čemu se država upisala kao jedini vlasnik. Ukoliko bi ta kompanija krenula u privatizaciju, građanima bi pripalo 15 odsto akcija. Za sada nema najava da će do toga doći.

Uzimajući u obzir sve ove činjenice, ostatkom godine i ulazak u narednu godinu će se doneti odluke o prodaji akcija javnih preduzeća. Očekuje se da će država preduzeti korake kako bi omogućila građanima da prodaju akcije bez dodatnih izdataka, s obzirom na prirodu projekta i očekivanja berzanskih stručnjaka.

Branko Medojević avatar