Grčke vlasti su nedavno objavile da je više od 170 migranata spašeno u protekla tri dana, a većina njih je pronađena u blizini južne grčke obale. Ova ruta postaje sve popularnija među švercerima migranata. Grčka obalska straža je saopštila da je filipinski tanker uspeo da spasi 29 ljudi sa jednog čamca, dok je islandski teretni brod izbavio 45 migranata.
U jednom od incidenta, patrolni čamac je naišao na gliser koji je prevozio migrante kod ostrva Tilos. Nakon potere, vozač glisera je uspeo da se skrije na plaži, ali je policijska patrola kasnije pronašla 31 migranta i uhapsila moldavskog državljanina koji je upravljao gliserom. U još dva slučaja, pronađeno je ukupno 68 migranata na Kritu i ostrvu Gavdos. U ovim situacijama, izbeglice su izjavile da su krenule iz Tobruka u Libiji, u pravcu Grčke.
Grčka je već decenijama jedna od glavnih ruta ka Evropskoj uniji za migrante koji beže od siromaštva i ratova na Bliskom istoku, Africi i Aziji. Prema podacima, prošle godine je registrovan dolazak više od 60.000 migranata, dok je godinu dana ranije taj broj iznosio 48.000. Ova situacija ukazuje na kontinuirani pritisak i izazove sa kojima se Grčka suočava u vezi sa migrantima i izbeglicama.
Migrantska kriza u Grčkoj nije nova pojava; ona se proteže unazad više od decenije. Tokom 2015. godine, Grčka je bila na vrhuncu migrantske krize, kada su stotine hiljada ljudi prešli u zemlju bežeći od sukoba u Siriji, Avganistanu i drugim područjima pogođenim ratom. U to vreme, mnogi su koristili opasne rute preko Egejskog mora, što je rezultiralo tragičnim gubicima života.
Grčke vlasti su tokom godina preduzele različite mere kako bi se nosile sa ovim izazovima, uključujući jačanje obalske straže i saradnju sa agencijama EU. Međutim, šverc migranata ostaje ozbiljan problem. U poslednje vreme, sve više švercera koristi morsku rutu iz Libije, što dodatno otežava situaciju.
Mnogi migranti koji dolaze u Grčku su u potrazi za boljim životom, ali često se suočavaju sa velikim izazovima nakon dolaska. Postavljeni su kampovi za izbeglice, ali uslovi u njima često nisu zadovoljavajući, što dodatno komplikuje situaciju. Mnogi migranti ostaju u Grčkoj duže nego što su planirali, suočavajući se sa birokratskim preprekama i nedostatkom resursa.
U poslednje vreme, situacija sa migrantima se dodatno pogoršala zbog ekonomske krize koju je izazvala pandemija COVID-19. Zatvaranje granica i ograničenja kretanja dovela su do smanjenja broja migranata koji mogu da pređu u druge evropske zemlje, što je rezultiralo povećanjem broja izbeglica u Grčkoj.
Osim toga, Grčka se suočava i sa pritiscima iz drugih evropskih zemalja da preuzme veći deo odgovornosti za migrante. Mnoge zemlje EU su skeptične u vezi sa preuzimanjem migranata, što dodatno komplikuje situaciju. EU je pokušala da reši migrantsku krizu kroz različite sporazume i inicijative, ali rezultati su često bili skromni.
U svetlu ovih izazova, važno je da međunarodna zajednica pronađe održiva rešenja za migrantsku krizu. To uključuje poboljšanje uslova života za migrante, jačanje saradnje među zemljama i pružanje humanitarne pomoći onima kojima je najpotrebnija. Takođe, potrebno je raditi na uzrocima migracija, kao što su sukobi, siromaštvo i klimatske promene, kako bi se smanjio pritisak na zemlje poput Grčke.
Sve u svemu, situacija sa migrantima u Grčkoj ostaje složena i izazovna. Sa porastom broja migranata i kontinuiranim radom švercera, Grčka će morati da nastavi da se bori sa ovim problemom, dok se istovremeno nada boljoj budućnosti za sve one koji beže od nesigurnosti i nepravde.
