Godina 2023. ostaće upamćena kao godina ekstrema, kako u svetu tako i u Srbiji. Milica Tošić sa Instituta za meteorologiju piše o prirodi ekstremnih događaja, o uticaju klimatskih promena, i o projektu EXTREMES koji za cilj ima da nas pripremi na nove ekstremne prilike u budućnosti.
Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) objavio je godišnji bilten za 2023. godinu. Mada je već bilo reči o rekordima koje je postavila godina za nama, ovakvi dokumenti nam nude brojke koje će, između ostalog, istraživačima pomoći ne samo da razumeju razmere posledica klimatskih promena danas, već i da bolje vrše projekcije naše klimatske budućnosti.
Kako navodi RHMZ u godišnjem biltenu, tropske temperature bile su zabeležene u celoj Srbiji, čak i u onim sezonama kada su obično potpuno neočekivane. Leskovac i Beograd imali su najveći broj dana sa maksimalnom dnevnom temperaturom koja je viša od 30 stepeni Celzijusa – čak 64, odnosno 57 takozvanih tropskih dana.
Poređenja radi, prosečni broj tropskih dana u Beogradu u toku godine je 45, ali i ta brojka se odnosi na „novi“ referentni period od 1991. do 2020. godine, u kojem su već vidljive posledice klimatskih promena. Referentni prosek bi bio još manji ako bismo poredili sa ranijim decenijama.
Registrovan je i rekordan broj tropskih noći tokom godine (kada minimalna dnevna temperatura ne pada ispod 20 °C), a najviše u Beogradu – čak 34 tropske noći u 2023. godini, 8 više od tridesetogodišnjeg proseka. Za razliku od toplih ekstrema, broj mraznih i ledenih dana bio je na većini meteoroloških stanica u Srbiji rekordno mali. U pojedinim delovima Srbije dana sa jakim mrazom uopšte nije ni bilo.
Godinu 2023, koja je po meteorološkim merenjima bila najtoplija u Srbiji od 1951. godine, treba videti i kao prozor u našu potencijalnu klimatsku budućnost. Ali podaci o ekstremima koje nam daju naučna merenja nisu tu samo kako bismo se mi brinuli o posledicama klimatskih promena. Njih upravo sada koristimo kako bismo unapredili naše baze i razvili nove modele i predviđanja – kakva nas klima čeka, i kako se na nju možemo pripremiti.
Klimatske promene menjaju pojavu i intenzitet ekstremnih prilika. Iako su po definiciji retki, ekstremni događaji poput suša, toplotnih talasa, poplava i oluja, šumskih požara, uragana se zbog svog uticaja na društvo i ekosistem izučavaju sa posebnom pažnjom. Verovatnoća ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, kao i rizici koje oni sa sobom nose, menjaju se usled klimatskih promena. Prema poslednjem izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene, jasno je da se već sada ekstremni događaji pojavljuju u različitim kombinacijama pojačanog intenziteta, povećane učestalosti, na potpuno novim lokacijama gde ih ranije nije bilo, ali i sa drugačijim tajmingom tokom godine (u odnosu na to kada su bili beleženi u prošlosti).
Dosadašnje analize istorijskih podataka potvrđuju trend porasta toplih i smanjenje hladnih ekstremnih događaja, a klimatske predikcije pokazuju da će se ovakav trend nastaviti i u budućnosti. Kako prosečna temperatura na Zemlji raste, dolazi do pojačanog isparavanja, pa naša atmosfera onda sadrži više vodene pare, i zauzvrat povećava ukupne količine padavina.
Projekat EXTREMES ponudiće jedinstvenu bazu podataka ekstremnih događaja u Srbiji. U toku naredne tri godine, tim projekta će se baviti identifikacijom, analizom i prognozom ekstremnih vremenskih i klimatskih događaja, sa fokusom na suše, poplave, toplotne talase, oluje, pa i magle. Kako je raspon vremenskih i prostornih razmera ekstremnih događaja širok, za istraživanje će se koristiti rezultati numeričkih simulacija mikrofizičkih procesa, prognoze ekstremnih magli pomoću modela za prognozu vremena, rezultati numeričkih simulacija klime, ali i metode mašinskog učenja i veštačke inteligencije. Sve ove aktivnosti će doprineti da ostvarimo određene strateške ciljeve u proceni rizika od katastrofa, u prilagođavanju na klimatske promene i povećanju otpornosti na klimatske ekstreme u Srbiji.
