Hakerske prevare su postale sve učestalije u Srbiji, a Narodnoj banci Srbije se od septembra prošle godine obratilo čak 42 osobe zbog hakerskih napada. Međutim, broj onih kojima je zaista skinut novac sa računa je četiri puta veći od broja prijavljenih slučajeva. Bojan Terzić iz NBS upozorio je da su hakeri ponovo počeli da građanima skidaju novac sa računa prevarom u kojoj se u SMS poruci predstavljaju kao Pošta ili kurirska služba.
Od prošle godine u Srbiji su primećena dva naleta hakerskih prevara. Prvo se zloupotrebljavao digitalni novčanik Apple Pay u proleće, dok se od septembra pretežno zloupotrebljava Google Pay ili se izvrši jedna transakcija na osnovu podataka sa kartice koje su korisnici negde ostavili. NBS je uspela kroz postupke i određenje supervizorske mere da obešteti 288 korisnika za ukupno 17,5 miliona dinara. Fišing kampanja je bila posebno aktivna tokom maja i juna prošle godine, a na meti su bili korisnici različitog uzrasta.
Narodna banka Srbije je izdala upozorenje građanima da budu oprezni i ne daju svoje podatke bez provere. Također, savetuju građane da pažljivo čitaju i proveravaju sve poruke, mejlove ili pozive koji traže njihove lične podatke ili informacije o plaćanju, kao i da nikome ne otkrivaju sigurnosne kodove ili PIN brojeve. Također, NBS je pozvala banke da poboljšaju svoje sisteme zaštite i pratiti nove hakerske metode.
Hakerske prevare nisu samo problem u Srbiji, već su globalni problem. U poslednjih nekoliko godina, hakerske pretnje su postale sve sofisticiranije i teže za otkrivanje. Hakeri se koriste različitim metodama kako bi prevarili ljude i došli do njihovih ličnih ili finansijskih podataka. U svetlu sve veće upotrebe mobilnih aplikacija za plaćanje i digitalnih novčanika, hakerske pretnje su postale još veći problem.
Narodna banka Srbije je prepoznala ozbiljnost ovog problema i preduzima odgovarajuće korake kako bi zaštitila građane od finansijskih prevara. Međutim, važnost obazrivosti i edukacije građana također igra ključnu ulogu u sprečavanju hakerskih prevara. Građani trebaju biti obavešteni o najnovijim prevarantskim taktikama i znati kako da zaštite svoje finansijske informacije.
Uz to, mobilne aplikacije i digitalni novčanici također trebaju da imaju robustne sisteme zaštite kako bi sprečili hakerske napade. Banke i finansijske institucije također igraju ključnu ulogu u zaštiti građana od finansijskih prevara. Trebaju ulagati u bezbednosne tehnologije i obuku osoblja kako bi prepoznali i sprečili hakerske pretnje.
Uz sve napore koji se ulažu, hakerske prevare i dalje predstavljaju ozbiljan izazov za narodnu banku, banke i građane. Stoga je važno da se svi zajedno udruže kako bi se borili protiv ovog rastućeg problema. Obrazovanje stanovništva o hakerskim pretnjama i načinima zaštite od njih takođe igra ključnu ulogu u sprečavanju gubitka novca i ličnih podataka.
Bez obzira na to koliko su finansijske institucije i nadležne agencije uložile u zaštitu građana od hakerskih prevara, krajnja odgovornost leži na građanima da budu oprezni i pažljivi prilikom korištenja svojih finansijskih informacija. Edukacija, informisanje i redovno ažuriranje sistema zaštite finansijskih podataka su ključni koraci u borbi protiv hakerskih prevara. Svi zajedno možemo napraviti znatan korak ka zaštiti naših finansijskih informacija i sprečavanju finansijskih prevara.
