U Budimpešti je danas održan veliki protest protiv novog zakona koji zabranjuje godišnju Paradu ponosa, kao i omogućava korišćenje softvera za prepoznavanje lica radi identifikacije organizatora i učesnika. Ovaj zakon je izazvao veliku kontroverzu i nezadovoljstvo među građanima, a procene izveštača Rojtersa govore o prisustvu oko 2.000 ljudi na protestu.
Demonstranti su izražavali svoje nezadovoljstvo uzvikujući parole kao što su „Evropa“ i „Prljavi Fides“. Pokušali su da blokiraju jedan od ključnih mostova u Budimpešti, čime su želeli da skrenu pažnju na svoje stavove i neslaganje sa vladinom politikom. Organizator protesta, nezavisni poslanik Akos Hadhazi, istakao je na društvenim mrežama da je novi zakon „podlo usvojen“ i da se ne odnosi samo na zabranu Prajda, već da efikasno omogućava suzbijanje bilo kakvih budućih protesta.
Ova situacija dolazi u vreme kada je Mađarska, pod vlašću stranke Fidesz, postala predmet kritika zbog sve većih restrikcija u vezi sa ljudskim pravima i slobodom okupljanja. Vlasti su često optuživane za uvođenje zakona koji su usmereni protiv LGBTQ+ zajednice, a mnogi smatraju da je novi zakon samo još jedan u nizu takvih poteza. Kritičari tvrde da je ovo nastavak politike koja se bori protiv liberalnih vrednosti i koja pokušava da suzbije glasove opozicije.
Na protestima su se mogli videti i različiti simboli podrške zajednici, uključujući zastave duginih boja, koje su postale simbol borbe za prava LGBTQ+ osoba. Pored toga, protesti su privukli pažnju medija i međunarodnih organizacija koje se bave ljudskim pravima, a mnogi su pozvali na solidarnost i podršku Mađarima u njihovoj borbi za prava i slobode.
Zakoni koji se donose u Mađarskoj često su predmet rasprava na međunarodnom nivou, a Evropska unija je više puta izrazila zabrinutost zbog stanja ljudskih prava u zemlji. Kritičari smatraju da vlada koristi nacionalizam kao izgovor za uvođenje represivnih mera koje se protive osnovnim slobodama. Ova situacija je dodatno pogoršana pojavom populističkih narativa koji stigmatizuju manjinske grupe, uključujući LGBTQ+ osobe.
Uprkos pritiscima, mnogi građani Mađarske su odlučili da se bore za svoja prava. Protesti kao što je onaj danas predstavljaju važan korak ka očuvanju demokratije i ljudskih prava u zemlji. Demonstranti su poručili da neće odustati od svojih zahteva i da će nastaviti da se bore protiv svake vrste diskriminacije.
U poslednje vreme, slični protesti su se dešavali i u drugim evropskim zemljama, gde su građani izlazili na ulice kako bi ukazali na probleme sa pravima manjina i slobodom okupljanja. Ovi događaji pokazuju da se u Evropi vodi borba za osnovna ljudska prava, a Mađarska se u tom kontekstu suočava s velikim izazovima.
Takođe, važno je napomenuti da su ovakvi zakoni i mere koje se donose u Mađarskoj podstakli diskusije o ulozi Evropske unije u zaštiti ljudskih prava. Mnogi smatraju da EU treba da preduzme odlučnije korake kako bi osigurala zaštitu svih građana, bez obzira na njihovu seksualnu orijentaciju ili identitet.
Protesti u Budimpešti su još jedan znak da građani Mađarske ne žele da prihvate politiku koja ih marginalizuje i potiskuje. Ova borba za prava i slobode će se nastaviti, a međunarodna zajednica će pažljivo pratiti razvoj situacije u zemlji. U tom smislu, važno je da svi koji se zalažu za ljudska prava i demokratiju pruže podršku tim naporima i pomognu u borbi protiv diskriminacije.
