Holandska vlada preduzima korake kako bi smanjila prodaju nezdravih grickalica i pića deci, a to čini pooštravanjem propisa koji se tiču televizijskih reklama i ambalaže tih proizvoda. Međutim, onlajn marketing ostaje nepromenjen, što je izazvalo zabrinutost među stručnjacima i roditeljima. Ova inicijativa je deo šire strategije borbe protiv gojaznosti i nezdravih prehrambenih navika među mladima.
Novim pravilima se zabranjuje korišćenje dečjih idola, igara ili slika koje su usmerene na decu za promociju nezdrave hrane za sve mlađe od 18 godina. Holandsko Ministarstvo zdravlja definiše svaki proizvod koji ne ispunjava nacionalne smernice o ishrani kao nezdrav. Ova definicija obuhvata širok spektar proizvoda koji sadrže visok nivo šećera, soli ili zasićenih masti.
Prema trenutnom holandskom zakonu, samo influenseri sa više od 500.000 pratilaca podležu medijskim propisima, što znači da većina kreatora sadržaja ostaje izuzeta od tih marketinških ograničenja. Ovo je značajan propust, s obzirom na to da influenseri često imaju veliki uticaj na mlađu populaciju, posebno kroz platforme kao što su Instagram i TikTok. Mnogi od ovih influensera promovišu proizvode koji nisu u skladu sa zdravim prehrambenim smernicama, što dodatno komplikuje situaciju.
Profesor Frans Folkvord sa Univerziteta Tilburg, stručnjak za reklamiranje nezdrave hrane usmerene na decu, naglašava da su savremene marketinške strategije postale izuzetno sofisticirane. U njegovoj disertaciji iz 2016. godine istraživao je „advergejmes“, onlajn igre koje kreira prehrambena industrija, a koje su već tada bile zabrinjavajuće zbog načina na koji su upakovale brendove slatkiša i brze hrane. On ističe da su današnje marketinške strategije daleko naprednije i obmanjujuće.
Folkvord ukazuje na to da influenseri mogu učiniti proizvode poput čokolade i gaziranih pića popularnim čak i bez direktnog brendiranja. Ova vrsta marketinga koristi se kako bi se privukla pažnja mladih, a oni često naručuju ove proizvode putem interneta, što stvara dodatni problem za roditelje koji pokušavaju da kontrolišu ishranu svoje dece.
Prema njegovim rečima, ideja da roditelji mogu u potpunosti da zaštite svoju decu od ovakvih marketinških praksi je iluzorna. Ova vrsta marketinga je sveprisutna i veoma obmanjujuća, a Folkvord veruje da su samo strogi zakoni sposobni da obuzdaju njen uticaj na mlade. On naglašava potrebu za sveobuhvatnijim pristupom koji bi uključivao i onlajn marketing, kako bi se smanjila izloženost dece nezdravim prehrambenim navikama.
U svetlu ovih informacija, holandska vlada se suočava s izazovima u pokušaju da zaštiti decu od negativnog uticaja reklamiranja nezdrave hrane. Ova inicijativa nije samo pitanje regulative, već i pitanje zdravlja mladih generacija. Gojaznost i s njom povezani zdravstveni problemi postaju sve veći problem u savremenom društvu, a Holandija se trudi da preduzme korake kako bi se ovaj trend preokrenuo.
Roditelji igraju ključnu ulogu u oblikovanju ishrane svoje dece, ali je važno da budu svesni i uticaja koji dolazi iz medija i onlajn platformi. Ove promene u zakonodavstvu mogu biti korak u pravom smeru, ali će samo vreme pokazati da li će biti dovoljno da se zaštite mladi od potencijalno štetnog marketinga.
Sve u svemu, holandska vlada se trudi da stvori zdravije okruženje za decu, ali se suočava s izazovima koji dolaze iz digitalnog sveta. Pitanje zdravlja dece zahteva zajednički napor svih aktera, uključujući vladu, roditelje, škole i sam industriju hrane.
