Hrvatska se suočava s ozbiljnim problemima u vezi s korupcijom, što potvrđuje i najnoviji Izveštaj o indeksu percepcije korupcije (CPI) za 2024. godinu, koji je objavila organizacija Transparensi internešnala (TI). Na osnovu ovog izveštaja, Hrvatska se nalazi na 63. mestu među članicama Evropske unije, što je zabrinjavajući podatak za zemlju koja se trudi da se pozicionira kao ozbiljan igrač na evropskoj sceni. U ovom kontekstu, Danska se ponovo ističe kao najmanje korumpirana zemlja na svetu, sa 90 bodova.
Indeks percepcije korupcije, koji je uveden 1995. godine, predstavlja ključni globalni pokazatelj koji meri raširenost korupcije u javnom sektoru. Ovaj indeks rangira zemlje na osnovu njihovog percipiranog nivoa korupcije, koristeći stručne procene i istraživanja javnog mnenja. Na skali od 0 do 100, gde 100 predstavlja nulti nivo korupcije, Hrvatska sa svojim trenutnim rezultatom ukazuje na ozbiljno stanje u borbi protiv korupcije.
U analizi podataka, Danska, koja se sedmi put zaredom nalazi na prvom mestu, sa 90 bodova, postavlja standarde koje mnoge zemlje, uključujući Hrvatsku, teško dostižu. Finska se nalazi na drugom mestu sa 88 bodova, dok su Singapur i Novi Zeland na trećem i četvrtom mestu sa 84 i 83 boda. Luksemburg, Norveška i Švajcarska dele po 81 bod, dok su zemlje poput Hrvatske daleko od ovih visoko rangiranih država.
Ova situacija u Hrvatskoj nije nova, ali je svakako zabrinjavajuća. Mnogi analitičari ukazuju na to da korupcija u zemlji potiče iz nekoliko ključnih oblasti, uključujući javne nabavke, političke odluke i upravljanje resursima. Takođe, postoji i niz skandala koji su u proteklim godinama potresli hrvatsku javnost, što dodatno doprinosi percepciji korupcije među građanima.
Uzimajući u obzir sve navedeno, važno je napomenuti da borba protiv korupcije zahteva sveobuhvatan pristup. Potrebne su reforme koje će ojačati institucije, unaprediti transparentnost i omogućiti bolju kontrolu nad javnim resursima. Takođe, neophodno je podići svest građana o važnosti prijavljivanja korupcije, kao i obezbediti zaštitu za one koji se odluče da to učine.
Hrvatska vlada je u poslednjih nekoliko godina preduzela određene korake kako bi se borila protiv korupcije, uključujući donošenje novih zakona i osnivanje specijalizovanih agencija. Međutim, mnogi smatraju da su ti napori nedovoljni i da su potrebne daljnje inicijative kako bi se postigli značajniji rezultati.
Pored toga, međunarodna zajednica takođe igra značajnu ulogu u borbi protiv korupcije. Evropska unija, kao i druge međunarodne organizacije, pružaju podršku zemljama u razvoju kroz različite programe i projekte koji se fokusiraju na jačanje vladavine prava i borbu protiv korupcije. Ove inicijative mogu pomoći Hrvatskoj u jačanju njenih kapaciteta i unapređenju svojih institucija.
U zaključku, indeks percepcije korupcije za 2024. godinu predstavlja ozbiljno upozorenje za Hrvatsku. Kao članica Evropske unije, zemlja mora da preduzme odlučne korake kako bi poboljšala svoj položaj i smanjila nivo korupcije. To zahteva ne samo reforme i zakonske promene, već i promenu svesti među građanima i političarima. Samo kroz zajedničke napore može se stvoriti okruženje koje će omogućiti razvoj društva zasnovanog na poverenju i transparentnosti.
