Hrvatska se suočava s ozbiljnim izazovima kada je reč o penzijama, a najnoviji podaci ukazuju na to da se nalazi na samom dnu lista zemalja Evropske unije po visini penzija. Prema izveštajima, gotovo svaki šesti penzioner u Hrvatskoj je u riziku od siromaštva, što je zabrinjavajuće, s obzirom na to da je situacija gora čak i u poređenju sa Srbijom i Crnom Gorom.
Iznosi penzija u zemljama EU znatno su niži od primanja koja su građani imali pre odlaska u penziju. Ova razlika čini teško održavanje životnog standarda starijih osoba nakon penzionisanja. Mnogi penzioneri se suočavaju s izazovima u ispunjavanju osnovnih životnih potreba, što dovodi do povećanog rizika od siromaštva među ovom populacijom.
Statistika je takođe alarmantna. U Evropskoj uniji, stopa rizika od siromaštva među penzionerima porasla je sa 12% u 2013. godini na 15,5% u 2023. godini. Ovaj trend ukazuje na sve veće poteškoće s kojima se stariji ljudi suočavaju kako u Hrvatskoj, tako i u drugim zemljama EU. Pored toga, visoki troškovi života, inflacija i nedostatak adekvatnih socijalnih usluga dodatno pogoršavaju situaciju.
U Hrvatskoj, prosečna penzija je znatno niža od evropskog proseka, što dovodi do sve većih razlika u kvalitetu života između penzionera i aktivnog radnog stanovništva. Mnogi stariji ljudi su primorani da se oslanjaju na pomoć porodice ili socijalne usluge, što dodatno opterećuje društvo i ekonomiju.
Jedan od ključnih razloga za ovakvu situaciju je nedostatak održivog penzionog sistema koji bi mogao da obezbedi odgovarajuće iznose penzija. Penzioni sistem u Hrvatskoj se suočava s brojnim izazovima, uključujući starenje populacije i smanjenje broja radnika koji uplaćuju doprinose. Naime, s obzirom na demografske promene, sve je manje aktivnog radnog stanovništva koje bi moglo da podrži penzionere.
Pored finansijskih izazova, mnogi penzioneri se suočavaju i s problemima u pristupu zdravstvenim uslugama. Stariji ljudi često imaju specifične zdravstvene potrebe koje zahtevaju redovne lekarske preglede i terapije, a visoki troškovi zdravstvene zaštite dodatno opterećuju njihove skromne penzije.
U svetlu ovih problema, postoji potreba za hitnim reformama u penzionom sistemu kako bi se osiguralo dostojanstveno življenje starijih osoba. Mnogi stručnjaci smatraju da bi trebalo razmisliti o povećanju penzija, kao i o unapređenju uslova za rad i doprinos u penzione fondove. Takođe, važno je razvijati politike koje će osigurati bolje uslove za starije osobe, uključujući pristup zdravstvenim i socijalnim uslugama.
Ova situacija je alarmantna ne samo za penzionere, već i za celo društvo. Siromaštvo među starijim osobama može imati dalekosežne posledice po ekonomiju i socijalnu strukturu zemlje. Potrebno je raditi na stvaranju održivih rešenja koja će omogućiti penzionerima da uživaju u dostojanstvenom životu, bez straha od siromaštva.
U zaključku, stanje penzija u Hrvatskoj je ozbiljno i zahteva brzu reakciju. Sa sve većim brojem penzionera koji se suočavaju s rizikom od siromaštva, potrebno je preispitati postojeće politike i raditi na reformama koje će obezbediti bolji životni standard za starije osobe. Samo kroz zajednički trud i odgovorne mere moguće je stvoriti društvo koje će brinuti o svojim članovima, bez obzira na godine.
