U Hrvatskoj se nedavno dogodio incident u jednoj osnovnoj školi koji je izazvao veliku pažnju javnosti. Učenik je fizički napadnut unutar školskih prostorija, a reakcije na ovaj događaj su različite. Direktor škole je izjavio da nije reč o ozbiljnom incidentu, već o „koškanju“ među učenicima, što je mnoge roditelje i stručnjake navelo na razmišljanje o ozbiljnosti nasilja u školama.
Prema izjavama svedoka, incident se odigrao tokom školskog odmora kada su se grupi učenika pridružili i neki stariji učenici. Do sukoba je došlo zbog nesuglasica koje su se razvile tokom igre. Iako su neki učenici pokušali da razdvoje njih, situacija je brzo eskalirala. Učenik koji je pretučen zadobio je povrede, ali su njegovi roditelji izrazili zabrinutost zbog načina na koji je škola reagovala na ovaj incident.
Direktor škole, u pokušaju da umanji težinu situacije, nazvao je to „koškanjem“ i naglasio da se radi o čestom fenomenu u školama, posebno među mlađim učenicima. Ova izjava izazvala je brojne kritike među roditeljima i stručnjacima za obrazovanje, koji smatraju da je nasilje u školama ozbiljan problem koji ne bi trebalo umanjivati.
Nasilje među vršnjacima, poznato kao bullying, postaje sve češći problem u školama širom sveta. Prema istraživanjima, gotovo 30% učenika u osnovnim školama izjavljuje da su bili žrtve nasilja. U Hrvatskoj, kao i u drugim zemljama, škole su obavezne da preduzmu mere kako bi zaštitile svoje učenike od fizičkog i emocionalnog nasilja.
Roditelji pretučenog učenika su izrazili zabrinutost ne samo zbog povreda njihovog deteta, već i zbog nedostatka adekvatne reakcije škole. Oni tvrde da je škola dužna da stvori sigurno okruženje za sve učenike i da ne smije ignorisati nasilje, ma koliko ono izgledalo „manje“ ili „normalno“. Pored toga, roditelji su izrazili sumnju u efikasnost sistema koji bi trebao da obezbedi sigurnost dece u školama.
Škole bi trebale imati jasne procedure za prijavu i rešavanje nasilja među učenicima. U mnogim zemljama, uključujući Hrvatsku, postoje zakoni koji obavezuju škole da preduzmu mere protiv nasilja i da pruže podršku žrtvama. Međutim, često se suočavaju s izazovima u implementaciji ovih zakona. Nedostatak obuke za nastavnike i osoblje može otežati prepoznavanje i reagovanje na nasilje, što može dovesti do situacije poput ove.
Učitelji i školsko osoblje igraju ključnu ulogu u prevenciji i rešavanju nasilja u školama. Kroz edukaciju i proaktivan pristup, oni mogu stvoriti sigurnije okruženje za učenike. Radionice i programi o emocionalnoj inteligenciji, komunikaciji i rešavanju konflikata mogu pomoći u smanjenju nasilja među vršnjacima.
Pored toga, uključivanje roditelja u proces može biti od suštinskog značaja. Škole bi trebale aktivno raditi na komunikaciji s roditeljima kako bi ih informisale o pitanjima nasilja i o strategijama koje se primenjuju za njegovu prevenciju. Kada roditelji i škola rade zajedno, veće su šanse za stvaranje pozitivnog okruženja za decu.
Na kraju, pitanje nasilja u školama zahteva pažnju cele zajednice. Potrebno je da se svi uključimo u pronalaženje rešenja koja će doprineti sigurnijem obrazovanju za našu decu. To uključuje i promenu svesti o problemu nasilja, jačanje podrške za žrtve, kao i edukaciju za sve učesnike u obrazovnom procesu. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurnije i podržavajuće okruženje za učenike, koje će im omogućiti da se razvijaju i uče bez straha od nasilja.
