Tokom noći, Hrvatsku su pogodila dva zemljotresa, jedan u blizini Zagreba, a drugi kod Zadra, prema informacijama Evropsko-mediteranskog seizmološkog centra. Ovi potresi su dodatno istakli seizmičku aktivnost koja pogađa ovaj deo Balkana, što je uobičajeno s obzirom na geološke karakteristike regiona.
Prvi zemljotres se dogodio u 23:46 časova po lokalnom vremenu. Njegova jačina iznosila je 1,8 stepeni Rihterove skale, a epicentar je bio lociran 16 kilometara od Zaprešića. Ovaj potres, iako slabiji, podsetio je stanovništvo na potrebu za pripravnošću na eventualne jače potrese. U Zagrebu i okolini, ljudi su osetili blago podrhtavanje tla, ali nije bilo značajnijih materijalnih šteta niti povređenih.
Nedugo nakon prvog, drugi zemljotres se desio oko 00:05 časova. Ovaj put epicentar je bio u severnoj Dalmaciji, na dva kilometra od Benkovca, a jačina je iznosila 3,5 stepeni Rihterove skale. Ovaj zemljotres je bio snažniji i osetio se u širem području, uključujući i grad Zadar. Stanovnici su prijavili jače trešnje i uznemirenost, ali, kao i u prvom slučaju, nije bilo izveštaja o ozbiljnim povredama ili materijalnim štetama.
Seizmička aktivnost u Hrvatskoj nije neobična. Zemlja se nalazi na raskrsnici nekoliko tektonskih ploča, što je čini podložnom potresima. U poslednjim decenijama, Hrvatska je doživela nekoliko značajnijih zemljotresa, uključujući onaj iz 2020. godine koji je pogodio Zagreb i uzrokovao značajnu štetu u glavnom gradu. Ovaj događaj je podstakao vlasti da preduzmu dodatne mere na unapređenju seizmičke otpornosti zgrada i infrastrukture.
U poslednje vreme, istraživanja su pokazala da se učestalost potresa u ovom delu Evrope može povećati zbog klimatskih promena i ljudskih aktivnosti, kao što su eksploatacija resursa i gradnja. Stručnjaci upozoravaju da je važno da se stanovništvo edukuje o ponašanju tokom zemljotresa i da se preduzmu preventivne mere kako bi se smanjila mogućnost povreda i šteta.
U slučaju zemljotresa, važno je ostati smiren i postupiti prema jednostavnim pravilima sigurnosti. Preporučuje se da se tokom potresa skloni u sigurni kutak, kao što je ispod stola ili u okviru vrata, a nakon potresa proveri stanje okolnih ljudi i izbegava opasne predmete koji bi mogli pasti. Takođe, stanovnicima se savetuje da se upoznaju sa planovima evakuacije u svojim zgradama i zajednicama.
Hrvatska je, s obzirom na svoju geološku strukturu, stalno izložena riziku od zemljotresa, pa je važno da vlasti i građani budu svesni ovog fenomena. U poslednjih nekoliko godina, donete su i nove regulative koje se tiču građevinskih standarda, a koje imaju za cilj da poboljšaju otpornost zgrada na seizmička dejstva.
U kontekstu ovih nedavnih događaja, važno je napomenuti da su građani Hrvatske pokazali visok stepen solidarnosti i spremnosti da pomognu jedni drugima u kriznim situacijama. Tokom prethodnih potresa, lokalne zajednice su se organizovale kako bi pružile podršku onima koji su bili najviše pogođeni, pokazujući time snagu i otpornost društva.
U zaključku, poslednji zemljotresi u Hrvatskoj su još jednom podsetili na važnost pripreme za prirodne katastrofe i potrebu za stalnim obrazovanjem o sigurnosnim merama. Sa stalnom seizmičkom aktivnošću u regionu, ključno je da se neprestano radi na unapređenju sistema zaštite i da se zajednica poveže kako bi se lakše suočila sa eventualnim izazovima u budućnosti.
