Sud Bosne i Hercegovine (BiH) izrekao je presudu protiv Milorada Dodika, predsednika entiteta Republika Srpska, zbog nepoštovanja odluka Visokog predstavnika. Ova presuda podrazumeva jednogodišnju kaznu zatvora i šestogodišnju zabranu bavljenja politikom, što je otvorilo pitanje o mogućem novom periodu nestabilnosti u zemlji. Analitičari sa kojima je razgovarao Glas Amerike imaju različite stavove o ovoj situaciji, ali se svi slažu da su sudovi pokazali sposobnost da funkcionišu nezavisno.
Dodik je godinama bio pod pritiskom zapadnih zemalja zbog narušavanja Dejtonskog sporazuma, koji je 1995. godine okončao rat u BiH. Njegovi sukobi sa visokim predstavnicima, uključujući i trenutnog Kristijana Šmita, dodatno su pogoršavali situaciju. Ričard Kremer, saradnik američkog Instituta za istraživanje međunarodne politike, ističe da je presuda bila gotovo neizbežna zbog Dodikove konstantne konfrontacije sa autoritetom visokog predstavnika.
Nakon izricanja presude, Dodik je izjavio da to označava kraj BiH. Njegovu poziciju podržao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je odmah otišao u Banjaluku. Takođe, kritike na račun presude stigle su iz ministarstva spoljnih poslova Rusije i od mađarskog premijera Viktora Orbana. Američki Stejt Department, s druge strane, pozdravio je odluku Suda, naglašavajući podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu BiH.
Kremer smatra da trenutna situacija pruža priliku „zlonamernim akterima“ za izazivanje nasilja, ali sumnja da bi se dogodili institucionalni i zvanični sukobi. Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, naglasio je da će Beograd uvek biti uz Republiku Srpsku i poručio Dodiku da zatraži razgovore sa svim akterima u BiH i EU. Dodik je, s druge strane, izrazio spremnost za dijalog sa svima u Sarajevu.
U suprotnosti s Kremerovim optimizmom, Luk Kofi, analitičar iz konzervativnog instituta Hadson, upozorava na mogućnost da Dodik nastavi da destabilizuje situaciju ne samo u BiH, već i u regionu Balkana i šire. On smatra da Dodikova secesionistička retorika potpiruje tenzije i separatističke ambicije, uz podršku Srbije i Rusije. Kofi smatra da je trenutna situacija alarmantno podsećanje na to da Sjedinjene Američke Države i Evropa ne mogu više ignorisati ovaj region.
Milorad Dodik, koji se već duže vreme izjašnjava pro-ruski, zajedno sa članovima svoje porodice, nalazi se pod sankcijama američkog Ministarstva finansija. U svetlu nedavnih događaja, postavlja se pitanje da li bi Dodik mogao da pokuša da ublaži stav Vašingtona prema sebi, posebno nakon što je nova američka administracija počela da razmatra „odmrzavanje“ odnosa sa Rusijom.
Kremer je skeptičan po pitanju Dodikovih mogućnosti da utiče na američku politiku, smatrajući da bi Putinova Moskva ili Orbanova Budimpešta mogle biti te koje će postaviti pitanje o Dodiku. „Da li će lideri koji imaju politički kapital kod predsednika SAD želeti da ga potroše na nekoga poput Milorada Dodika?“ pita se Kremer.
U međuvremenu, dolazak nekadašnjeg gradonačelnika Njujorka Rudija Đulijanija u Banjaluku, koji je govorio na mitingu podrške Dodiku, može se posmatrati kao pokušaj da se pokaže bliskost prema novoj američkoj administraciji. Međutim, Kremer naglašava da Đulijani više nije isti čovek i da aktuelni predsednik Tramp ima mnogo drugih briga.
Predstavnici vlasti u Republici Srpskoj, zajedno sa velikim delom političke elite, vide presudu kao udarac na entitet i kao dokaz da vlasti u Sarajevu nisu naklonjene srpskom narodu. Mnogi smatraju da su odluke Suda bile nepoštene, ističući da su se dosadašnji postupci Dodika odvijali u skladu sa zakonima.
U ovom trenutku, situacija ostaje napeta, a budućnost BiH zavisi od sposobnosti njenih lidera da prevaziđu razlike i pronađu zajednički jezik, kako bi očuvali stabilnost i mir u zemlji.
