Poslanicka grupa desnicarske Alternative za Nemacku (AfD) u Bundestagu je saopstila da ce traziti predsednicka mesta u odborima i mesto potpredsednika parlamenta. Ova stranka je sada dvostruko jaca nego u prethodnom sazivu parlamenta i ima odgovarajuce zahteve, izjavila je Bernd Bauman, prvi sekretar poslanicke grupe AfD.
Bauman je naglasio da stranka sada ima skoro cetvrtinu poslanika, sto znaci da ce biti veoma tesko da ih neka „crveno-zelena“ mejnstrim vecina, pa cak i deo Hriscan-demokratske unije, iskljuci iz procesa donošenja odluka. Od momenta kada su ušli u Bundestag 2017. godine, AfD je bila jedina poslanicka grupa koja nikada nije imala predstavnika u predsednistvu parlamenta.
U odlazecem sazivu, ovoj stranci su uskraćena i predsednicka mesta u parlamentarnim odborima. Njihova žalba koju su podneli Saveznom ustavnom sudu je odbijena, što ukazuje na poteškoće sa kojima se suočavaju u pokušaju da unaprede svoj položaj unutar parlamenta.
Na vanrednim parlamentarnim izborima, održanim u nedelju, Alternativa za Nemacku je osvojila 20,8% glasova, dobijajući 152 poslanika, što je skoro dvostruko više nego u prethodnom sazivu kada su imali 77 mandata. Ovaj značajan rast podrške ukazuje na rastući uticaj desničarskih partija u Nemačkoj, što može promeniti dinamiku političkog pejzaža u zemlji.
Demohrišćani (CDU/CSU) su pobedili na ovim parlamentarnim izborima, ali će im biti potreban koalicioni partner kako bi formirali vladu. Prema izveštajima, očekuje se da će to biti Socijaldemokrate (SDP), koji su do sada bili na vlasti, iako je pred njima izazov da prebole poraz. Lider CDU i potencijalni budući kancelar, Fridrih Merc, već ima jasnu predstavu o tome šta treba uraditi pre primopredaje vlasti.
Merc je rekao da je njegova partija kancelaru Olafu Šolcu poslala „memorandum o razumevanju“, u kojem se traži da „ne donosi dugoročne odluke bez učešća te stranke“. U ovom memorandumu su navedene tačke koje se smatraju važnim za saradnju u ovoj prelaznoj fazi, a dužina prelaznog perioda zavisi od brzine pronalaženja koalicionog partnera od strane Demohrišćana.
Ova situacija otvara vrata za dalju diskusiju o tome kako će se odvijati politička scena u Nemačkoj, posebno u svetlu rastuće podrške desničarskim partijama. Pitanje koje se postavlja je kako će etablirane stranke reagovati na promene u javnom mnjenju i kako će to uticati na oblikovanje budućih politika.
Alternativa za Nemačku se suočava sa izazovima, ali i prilikama da se afirmiše kao ključni igrač u Bundestagu. Njihova sposobnost da ostvare ciljeve koje su postavili u vezi sa predsedničkim mestima u odborima i potpredsedničkim mestom u parlamentu zavisiće od njihove sposobnosti da se udruže sa drugim strankama i izgrade koalicije koje će im omogućiti da ostvare svoje ambicije.
Trenutna politička klima u Nemačkoj je kompleksna i zahteva pažljivo praćenje razvoja događaja. Sa rastućim uticajem desničarskih partija, kao što je AfD, u budućnosti možemo očekivati veće tenzije i potencijalne sukobe između različitih političkih struja. Ova situacija će oblikovati ne samo unutrašnju politiku Nemačke, već i njen međunarodni status i odnose sa drugim zemljama.
U svakom slučaju, situacija u Nemačkoj ostaje dinamična, a ishod ovih političkih previranja će imati dalekosežne posledice za sve građane. Važno je pratiti kako će se razvijati odnosi između stranaka i kakve će politike biti usvojene u narednim mesecima.
