Premijer Republike Srpske Radovan Višković dao je nedavno izjavu u kojoj je istaknuo da je imovina crvena linija ispod koje se ne može pregovarati. Ukoliko samozvani visoki predstavnik Kristijan Šmit nametne zakon o imovini, Višković smatra da Republika Srpska mora ići u samostalnost. Prema njegovim rečima, oduzimanje imovine Republike Srpske bila bi granica koju neće preći te da bi Srpska u tom trenutku postala država u punom kapacitetu i preuzela ingerencije države.
Ova izjava došla je nakon što su pojedini međunarodni zvaničnici, poput visokog predstavnika Valentina Inzka i direktora Ureda visokog predstavnika za BiH Reinharda Priebea, izrazili mišljenje da Ustavni sud BiH donese odluku o famoznoj Aneksu D (zakon o državnoj imovini), koji bi pod jurisdikciju BiH stavio sve objekte koje su prethodno bile imovina Republike Srpske. Viškovićev stav je jasan – to neće dopustiti.
Republika Srpska, jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini, ima svoju imovinu koju neće prepustiti bez borbe. Premijer je napomenuo da BiH nije secesionistička država, ali da imovina Srpske mora biti zaštićena, kao i sve druge entitetske imovine. Ako bi došlo do oduzimanja imovine, Republika Srpska bi preuzela ingerencije države, što znači da bi postala država u punom kapacitetu i otišla u samostalnost.
Ove izjave dolaze u vreme kada političke tenzije u BiH dostižu novi vrhunac, a odnosi između entiteta postaju sve napetiji. Republika Srpska i Federacija BiH već dugo vode polemike o podeli imovine, a ova situacija mogla bi dovesti do eskalacije sukoba.
Podsećamo da je Republika Srpska proglasila nezavisnost od Bosne i Hercegovine 1992. godine, ali međunarodna zajednica to nije priznala. Entitet je zvanično deo strukture Bosne i Hercegovine, ali ima izuzetno jake autonomne kapacitete, uključujući sopstvenu vladu, Ustavni sud, i parlament. Pitanje imovine i statusa Srpske jedno je od gorućih pitanja koja uvek izazivaju tenzije i nesuglasice.
Ovo pitanje nije samo unutrašnje pitanje za Bosnu i Hercegovinu, već se može razvitit u međunarodni sukob, s obzirom na ulogu međunarodne zajednice i visokog predstavnika. Ako bi Republika Srpska stvarno krenula u samostalnost, to bi moglo izazvati talas nezadovoljstva i destabilizacije u regionu, te doveo do novih političkih i vojnih sukoba.
S druge strane, dok je nekim zvaničnicima u entitetu oduzimanje imovine neprihvatljivo, drugi, poput visokog predstavnika Valentina Inzka i EU Priebe voze drugačiju priču. Oni smatraju da Ustavni sud BiH mora doneti odluku o imovini kako bi se obezbedila jednakost svih entiteta.
Ipak, Višković i entitet ga smatraju pristrasnim i nepravednim, jer bi postavljanje suda BiH kao nadležnog za donošenje odluke o imovini RS bilo kršenje Dejtonskog sporazuma, koji garantuje određenu autonomiju entiteta.
U celoj ovoj priči, možda je najvažnije mišljenje same Republike Srpske. Ako bi zaista krenula u samostalnost, moglo bi doći do još veće nestabilnosti u regionu i otvaranja novih sukoba. Stoga, ovo pitanje nije samo unutrašnje pitanje za Bosnu i Hercegovinu, već je pitanje međunarodne politike i stabilnosti Balkana.
Situacija u Bosni i Hercegovini postaje sve komplikovanija, a pitanje imovine postaje jedno od ključnih pitanja koje bi moglo imati ozbiljne posledice po celu regiju. Sada je na međunarodnoj zajednici, kao i na liderima entiteta, da pronađu mirno i obostrano prihvatljivo rešenje kako bi se izbegla nova nestabilnost i potencijalni sukobi.
