Iran je nedavno pooštrio pravila o nošenju hidžaba za žene i najavio operaciju koja podrazumeva hapšenje i krivično gonjenje žena koje ne nose veo. Šef teheranske policije, Abasali Mohamadijan, objavio je početak „Operacije Nur“ (svetlo), koja je pokrenuta po volji religioznih vođa u zemlji. Nova pravila predviđaju krivično gonjenje i osudu, kao i oduzimanje socijalnih usluga za žene koje se zateknu bez hidžaba.

Ova nova oštrija pravila su u skladu sa konzervativnom islamskom praksom koja dominira u Iranu. Hidžab, koji obuhvata maramu koja pokriva kosu i dugačak mantil koji prekriva telo, obavezan je za sve žene u Iranu od Islamske revolucije 1979. godine. Međutim, tokom godina, mnoge žene su počele da nose hidžab na manje konzervativan način, što je izazvalo kritike vlasti Irana.

Operacija Nur trenutno se sprovodi u prestonici Teheranu, ali postoji mogućnost da se proširi na druge delove zemlje. Cilj akcije je da se pojačaju mere kontrole nošenja hidžaba i da se sprovedu zakonske kazne za one koji ne poštuju pravila.

Reakcije na ove mere su podeljene. Dok konzervativne grupe podržavaju pooštravanje pravila, progresivniji delovi iranskog društva smatraju da je to korak unazad za ženska prava. Kritičari tvrde da je prisilan oblik nošenja hidžaba antievropski i da ograničava slobodu izbora žena.

Ova nova politika posebno pogađa žene koje se bave javnim poslovima, kao što su novinarke, političarke i aktivistkinje, jer se očekuje da poštuju stroga pravila nošenja hidžaba. Mnoge od njih suočavaju se sa pritiscima da se pridržavaju konzervativnih normi i da se pokriju potpuno. Ovo ograničava njihovu slobodu izražavanja i prisiljava ih da se prilagode konzervativnim vrednostima društva.

Iran ima dugu istoriju pravila o nošenju hidžaba i veo je postao simbol političkih sukoba i borbe za prava žena u zemlji. Tokom godina, žene su se borile za pravo da samostalno odluče o svojoj odeći i da ne budu podvrgnute prisilnom nošenju hidžaba. Međutim, politika vlade i pritisak religioznih vođa često su ograničavali slobodu izbora i prisiljavali žene da se pridržavaju konzervativnih normi.

Ova nova operacija nije prva koja se sprovodi u Iranu radi kontrole nošenja hidžaba. U prošlosti su postojale slične akcije koje su imale za cilj da pooštre pravila i da kazne one koji krše zakon. Međutim, ovaj novi talas kontrole izazvao je veću pažnju javnosti i međunarodne zajednice zbog svoje oštrine i rigoroznosti.

Pitanje nošenja hidžaba u Iranu duboko je ukorenjeno u verskim i političkim diskusijama, a ovo novo pooštravanje pravila samo produbljuje raspravu o ženskim pravima i slobodi izbora. Mnogi se nadaju da će se situacija promeniti i da će žene dobiti veću autonomiju nad svojim telima i oblačenjem.

Reakcije na ovu novu politiku su podeljene, kako unutar Irana, tako i u međunarodnoj zajednici. Dok neki podržavaju stroža pravila kao deo verskih obaveza i tradicije, drugi smatraju da je to oblik progonstva i ograničavanja slobode. Međunarodne organizacije za ljudska prava već su izrazile zabrinutost zbog ovakvih mera i pozvale iransku vladu da poštuje prava žena i da im omogući slobodu izbora.

Ukupno gledano, nove mere kontrole nošenja hidžaba u Iranu predstavljaju korak unazad za ženska prava i slobodu izbora. Dok se iranska vlada pridržava konzervativnih normi i tradicija, mnoge žene će nastaviti da se bore za svoja prava i slobodu da samostalno odlučuju o svojoj odeći. Ova novi talas represije i strožih kazni samo će produbiti jaz između vlasti i građana i izazvati dalje tenzije u društvu.