Prehrana bogata ribom poput sardina ili drugih malih vrsta riba može imati značajan uticaj na zdravlje populacije i smanjenje broja prevremenih smrti. Studija objavljena u stručnom časopisu Global Helt pokazuje da konzumacija manjih riba bogatih polinezasićenim masnim kiselinama može smanjiti rizik od srčanih problema i drugih bolesti. U većini slučajeva, ove ribe su jeftinije od crvenog mesa ili krupnih riba, posebno u manje razvijenim zemljama.

Međutim, iako konzumacija malih riba može biti korisna za zdravlje, one zauzimaju samo osam odsto ukupne količine crvenog mesa koje se jede u svetu. Samo četvrtina ulovljene ribe se koristi za ljudsku ishranu, dok se ostatak koristi za tovljenje većih riba koje se prodaju kupcima sa većim primanjima. Uvođenje prehrambene politike koja bi favorizovala konzumaciju ribe moglo bi poboljšati zdravlje populacije i smanjiti zdravstvene troškove.

Prednosti takve politike obuhvataju promociju mediteranske ishrane i atlantske dijete, koje se prepoznaju kao efikasne u prevenciji bolesti. Međutim, predviđanja su neizvesna i naučnici priznaju da se ne može tačno utvrditi kako će određeni faktori poput klimatskih promena uticati na količinu ulova ribe. Ipak, smatra se da svetska populacija malih riba neće varirati više od tri odsto.

Autori studije predlažu usvajanje strategija poput premeštanja ribolovnih mesta u povoljnija područja ako globalno zagrevanje počne značajno uticati na ulov ribe. Takođe, ističu važnost promovisanja konzumacije ribe kao zdrave alternative crvenom mesu i drugim nezdravim namirnicama. Uvođenjem ovakvih politika može se očekivati smanjenje broja pacijenata od moždanog udara, raka debelog creva i drugih bolesti povezanih sa lošom ishranom.

U skladu sa time, konzumacija ribe kao zdrave i nutritivno bogate namirnice može imati pozitivan uticaj na zdravlje ljudi i doprineti smanjenju prevremenih smrti. Promovisanje ribe u ishrani može takođe doprineti očuvanju ekosistema mora i ribljih populacija, jer se favorizuje konzumacija manjih riba umesto većih i potencijalno ugroženih vrsta.

U konačnici, ishrana bogata ribom može doneti brojne koristi kako za zdravlje ljudi, tako i za očuvanje životne sredine. Promovisanje konzumacije manjih riba bogatih hranljivim materijama može biti efikasan način za smanjenje rizika od bolesti i unapređenje kvaliteta života. Stoga je važno razmotriti mogućnosti unapređenja prehrambenih politika kako bi se omogućilo veće učešće ribe u ishrani ljudi i obezbedilo očuvanje morskih ekosistema za buduće generacije.