Prema podacima koje je u sredu objavila Beogradska berza, vlasnička struktura u Naftnoj industriji Srbije (NIS) promenjena je tako što je ruski Gasprom Njeft preneo svoj vlasnički udeo od oko pet odsto na Gasprom. Time je Gasprom Njeft svoj vlasnički udeo u NIS-u smanjio sa 50 na oko 44,85 odsto, dok je Gaspromov udeo u NIS-u povećan sa 6,15 na 11,30 odsto. Država Srbija u NIS-u ima svoj vlasnički deo od 29,87 odsto, a preostale akcije poseduju građani, sadašnji i bivši radnici i drugi manjinski akcionari.
Ovim potezom Beograd i Moskva pokušavaju da izbegnu sankcije koje su NIS-u uvele Sjedinjene Američke Države (SAD) 10. januara zbog udela koji Gasprom Njeft ima u NIS-u. Time SAD pokušavaju da spreče Rusiju da ostvaruje prihode od energetike i da ih koristi za rat u Ukrajini. I dok ovdašnji stručnjaci analiziraju ovo novo „prepakivanje“ vlasništva u NIS-u i postavljaju pitanje da li će to imati efekata na američke sankcije, srpska ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović ističe da sutrašnji dan, kada bi trebalo da stupe na snagu američke sankcije NIS-u, nije nikakav „dan D“.
Prema njenim rečima, građani nemaju razloga da brinu, mogu da toče gorivo kao i do sada i da nema potrebe da prave zalihe goriva: „Želim da uverim građane da nema mesta panici i strahu, nastavićemo da nadgledamo tržište i snabdevanje na pumpama“, rekla je Đedović Handanović za RTS i dodala da Beograd vodi razgovore sa obe velike sile.
Amerika je pre nekoliko meseci najavila sankcije NIS-u zbog ruskog udela u toj kompaniji. Sankcije su trebalo da stupe na snagu 25. februara, a u pokušaju da spreči takav razvoj događaja NIS je 4. februara, uz podršku Vlada Srbije i Mađarske, zatražio njihovo odlaganje na tri meseca. Ako SAD ostanu pri svojoj odluci o sankcijama NIS-u, to bi značilo da NIS više ne bi mogao da kupuje naftu, niti bi mogao da dobija naftu preko Jadranskog naftovoda (JANAF) iz Hrvatske, a sasvim je izvesno da bi mu bio onemogućen i pristup finansijskim sistemima. Ukratko – NIS kao kompanija ne bi više mogla da posluje u Srbiji.
To bi u krajnjem ishodu moglo da ugrozi i snabdevanje gorivom u Srbiji, uticalo bi na rast cena goriva u Srbiji, a samim tim i na cene ostale robe. Prema procenama, moguće je na nekoliko načina rešiti problem NIS-a u Srbiji – od toga da Srbija nacionalizuje ruski udeo u NIS-u do raznih aranžmana koji podrazumevaju da SAD i Rusija učestvuju u rešenjima.
Prema računicama, ruski udeo u NIS-u vredi od 630 do 728 miliona evra – u zavisnosti od situacije na tržištu. NIS je od 2008. godine u većinskom vlasništvu ruskih kompanija. U tom kontekstu, promene u vlasničkoj strukturi NIS-a mogu biti ključne za budućnost kompanije i ulogu koju će imati na tržištu energenata u Srbiji. Pitanje je da li će ovaj potez biti dovoljan da izbegne sankcije ili će to samo odložiti inevitable posledice koje bi mogle uslediti.
U svetlu trenutne geopolitičke situacije i tenzija između Rusije i Zapada, ovaj potez se može posmatrati kao pokušaj održavanja energetskog stabilnosti u Srbiji, koja zavisi od snabdevanja iz NIS-a. Vreme će pokazati kako će se situacija razvijati, ali jedno je sigurno – energetska politika Srbije postaje sve složenija u svetlu globalnih pritisaka i lokalnih potreba.
