Istočnoevropske zemlje strahuju da će biti zaobiđene prilikom izbora najviših zvaničnika u Evropskoj Uniji i NATO-u. Portal Politico piše da postoji bojazan da će nedavno pridružene članice biti zanemarene prilikom izbora novih lidera. Holandski premijer Mark Rutte se spominje kao mogući novi generalni sekretar NATO-a, ali njegova kandidatura izaziva otpor među novijim članicama, posebno onima koje su u blizini Rusije, Belorusije i Ukrajine.

Pored Ruttea, među kandidatima za lidera NATO-a su i rumunski predsednik Klaus Iohannis, čije je ime već predloženo, i estonska premijerka Kaja Kallas, koja također razmatra mogućnost kandidature. Iohannisova vlada je zvanično obavestila NATO o njegovoj kandidaturi, dok se Kallas još nije zvanično kandidovala, ali je iskazala interes za vođenje Alijanse prošle godine.

Ove zemlje jasno žele osigurati svoje mesto u najvišim instancama Evropske Unije i NATO-a kako bi se osiguralo da njihovi interesi budu adekvatno zastupljeni. Ističu važnost ravnoteže snaga unutar Alijanse i EU, kao i potrebu za predstavljanjem istočnoevropske perspektive u donošenju ključnih odluka. Na širem evropskom nivou, postoji jasna potreba za uključivanjem svih članica u procese odlučivanja kako bi se osigurala jedinstvena i koherentna politika.

Osim toga, istočnoevropske zemlje se suočavaju s brojnim izazovima, uključujući povećanu vojnu aktivnost Rusije u regionu, neizvesnost u vezi sa Belorusijom i Ukrajinom, migracijske pritiske i ekonomske probleme. Stoga je od vitalnog značaja da se njihovi interesi i bezbednosne potrebe uzmu u obzir prilikom izbora novih lidera kako bi se osigurala stabilnost i prosperitet cele Evrope.

S obzirom na to da će izbori za najviše funkcije u EU i NATO-u biti održani kasnije ove godine, sada je ključno vreme za istočnoevropske zemlje da se aktivno angažuju i lobiraju za svoje kandidate. Potrebno je uspostaviti jasne strategije i saveze kako bi se osigurala podrška drugih članica i uticalo na konačnu odluku.

Ipak, postoji opravdani strah da će interesi većih i moćnijih zemalja prevladati, ostavljajući manje članice na marginama odlučivanja. Stoga je od vitalne važnosti da istočnoevropske zemlje budu odlučne i jedinstvene u svojim zahtevima, te da se aktivno bore za svoje mesto u evropskoj politici.

S druge strane, postoje i pozitivni signali koji ukazuju na to da se stvari polako menjaju u pravcu veće inkluzivnosti i jednakosti među članicama. Sve veće angažovanje istočnoevropskih zemalja na evropskoj sceni, kao i podrška drugih članica za njihove zahteve, pokazuju da postoji volja za promenom i pravednijom raspodelom moći.

Ukupno, izbori za najviše funkcije u EU i NATO-u predstavljaju ključni trenutak za istočnoevropske zemlje da pokažu svoju snagu, odlučnost i jedinstvo u ostvarivanju svojih interesa. Njihov glas i prisustvo u donošenju ključnih odluka od vitalnog su značaja za budućnost celog kontinenta, stoga je važno da se njihovi zahtevi uzmu u obzir i da im se pruži odgovarajuća podrška.

Kroz aktivno lobiranje, izgradnju saveza i jasno artikulisanje svojih interesa, istočnoevropske zemlje mogu uticati na konačan ishod izbora i osigurati da njihovi kandidati budu adekvatno zastupljeni na najvišim pozicijama u EU i NATO-u. Njihova uloga u evropskoj politici je od presudnog značaja za očuvanje mira, stabilnosti i prosperiteta u regionu i šire, te je stoga imperativ da se njihovi glasovi čuju i poštuju.