Lider SNSD i predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik, izjavio je da poseduje informacije o tome da je 40.000 osoba u ovoj regiji primalo novac od USAID-a. On je naglasio da će nadležne institucije Republike Srpske istražiti kako je i koga ta agencija finansirala. „Mi smo dali nalog policiji da se to istraži. Treba dati podršku predsedniku SAD Donaldu Trampu koji je rekao da je to kriminalna organizacija“, istakao je Dodik.
Dodik je tokom obraćanja novinarima u Banjaluci dodao da je USAID ulagao i u humanitarne organizacije, ali je ukazao na to da su značajnija sredstva otišla u nepoznate tokove, uključujući finansiranje nevladinih organizacija i Kristijana Šmita, koji je trenutno visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini. „To je jedan ozbiljan lopovluk i kriminal. Znamo mi koji su novinari plaćeni i mediji kada su i koliko dobili novca i kako izgleda njihova uređivačka politika“, rekao je Dodik, naglašavajući sumnje u rad određenih medija.
U kontekstu imovine Republike Srpske, Dodik je jasno istakao da će imovina Republike Srpske ostati njena, bez obzira na akcije nelegalnog visokog predstavnika Kristijana Šmita i drugih bošnjačkih političkih faktora. On je rekao da je očigledno da su mnogi nervozni zbog ovih pitanja, ali je naglasio da imovina pripada entitetima i da će tako ostati. „Mi ćemo reafirmisati donošenje zakona o imovini Srpske bez obzira šta i kako oni misle“, poručio je Dodik nakon sednice Izvršnog komiteta i Predsedništva stranke.
Dodik je takođe izrazio stav da je stanje na nivou BiH veštački produkovano i da traži od svih predstavnika Republike Srpske u zajedničkim institucijama da nastave svoj rad i da se sve prilagodi interesima Republike Srpske. On je naglasio da bi trebalo afirmisati aktivnosti za izborni zakon Republike Srpske, ukoliko na nivou BiH ostane sumnjiva izborna aparatura. „Ustavni BiH sud ne postoji i on je delegitimisan u ustavnom smislu“, dodao je.
Ove izjave dolaze u vreme kada se u BiH vode rasprave o finansiranju nevladinih organizacija i transparentnosti sredstava koja dolaze iz inostranstva. Dodik je ukazao na potrebu za većom kontrolom nad tim sredstvima i njihovim tokovima, te na važnost zaštite interesa Republike Srpske u okviru složenog političkog okvira BiH.
Dodikove tvrdnje o USAID-u i njegovom navodnom uticaju na unutrašnje političke procese u BiH nisu nove, ali su ponovo postale predmet rasprave u svetlu aktuelnih događaja. On je takođe naglasio da će Republika Srpska nastaviti sa svojim zakonodavnim inicijativama koje se tiču imovine i drugih pitanja od vitalnog značaja za entitet.
Politička situacija u BiH je kompleksna, a Dodikove izjave ukazuju na napetosti koje postoje između entiteta, posebno između Republike Srpske i Federacije BiH. Ove tenzije dodatno komplikuje uloga međunarodnih institucija i predstavnika, što često dovodi do nesuglasica i nesporazuma.
U zaključku, Dodikova retorika naglašava njegovu posvećenost očuvanju interesa Republike Srpske i suvereniteta entiteta u okviru BiH. Njegove tvrdnje o USAID-u i planovima za donošenje zakona o imovini ukazuju na njegovu strategiju da ojača poziciju Republike Srpske u složenom političkom okruženju. Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kako će se ovi faktori odraziti na buduće političke procese u BiH i na odnose između različitih etničkih grupa unutar zemlje.
