Istraživanje sprovedeno u Škotskoj potvrdilo je važnost gena u razvoju naprednih kognitivnih funkcija koje se nasleđuju od očeva, iako su ovi geni često deaktivirani ili potisnuti. Nasuprot tome, prema studiji s Univerziteta u Vašingtonu, deca češće nasleđuju inteligenciju od majki, budući da majke prenose gene oblikujući dečju inteligenciju putem X hromozoma. Ovo istraživanje podržano je i rezultatima istraživanja iz Glazgova, gde je majčin kvocijent inteligencije pokazao najbolju korelaciju s inteligencijom ispitanika.

Eksperimenti s genetski modifikovanim miševima takođe su sprovedeni, pokazujući da dodatna „doza“ gena majke doprinosi većem mozgu i manjem telu, dok dodatna „doza“ gena oca rezultuje manjim mozgom i većim telom.

Ovo istraživanje je pratilo 12.686 ispitanika od 14 do 22 godine od 1994. godine, uzimajući u obzir faktore kao što su rasa, obrazovanje i socio-ekonomski status. Ključni zaključak istraživanja je da razvoj mozga zavisi od majčinih gena, dok fizički razvoj zavisi od očevih gena. Istraživači naglašavaju da, iako genetska predispozicija ima značajan uticaj, okruženje igra takođe ključnu ulogu u kognitivnom razvoju dece.

Ova istraživanja daju novo svetlo na shvatanje genetičkog uticaja na razvoj i karakteristike dece. U pravcu razumevanja uticaja gena na inteligenciju i fizički razvoj, ova istraživanja mogu biti ključna za razvoj novih terapija i tretmana, kao i za prilagođavanje obrazovnog sistema kako bi se bolje odgovorilo na različite potrebe dece.

Ovo istraživanje takođe otkriva mnogo više od samog nasleđivanja gena. Ono nam ukazuje na to koliko kompleksan i individualan može biti uticaj gena na razvoj dece. Nalazi istraživanja ukazuju na to da je svako dete jedinstveno i da se različite karakteristike i predispozicije manifestuju kroz nasleđene gene na potpuno jedinstven način.

Međutim, ovo istraživanje takođe postavlja pitanje kako se genetski faktori mogu uzeti u obzir u obrazovnom procesu i u društvu uopšte. Kako se prilagoditi individualnim potrebama svakog deteta na osnovu nasleđenih karakteristika? Kako prepoznati i podržati decu koja se razvijaju u drugačijem ritmu od većine, a da se pritom uzmu u obzir i genetski faktori? Ova istraživanja mogu biti ključna za promenu pristupa u obrazovnom sistemu i društvu kako bismo se bolje prilagodili individualnim potrebama i sposobnostima dece.

Nadalje, ova istraživanja mogu biti ključna za razvoj novih terapija i tretmana, s obzirom na to da se otkrivaju genetski faktori koji utiču na razvoj mozga i fizički razvoj. Bolje razumevanje ovih faktora može dovesti do razvoja personalizovanih terapija i tretmana koji odgovaraju individualnim potrebama dece i njihovim genetskim predispozicijama.

Konačno, ova istraživanja su od velikog značaja za roditelje jer ukazuju na to koliko je važno uzeti u obzir genetske faktore u razvoju deteta. Razumevanje genetičkih predispozicija može pomoći roditeljima da bolje prepoznaju i podrže individualne potrebe svog deteta, kako u razvoju inteligencije, tako i u fizičkom razvoju.

U zaključku, istraživanja o uticaju gena majke i oca na razvoj inteligencije i fizički razvoj dece predstavljaju revolucionarni korak u razumevanju kompleksnosti genetičkog uticaja na razvoj dece. Ova istraživanja naglašavaju važnost uvažavanja genetskih faktora u razvoju dece, kako u obrazovnom procesu, tako i u društvu uopšte. Takođe, ova istraživanja otvaraju nova vrata za razvoj personalizovanih terapija i tretmana koji će omogućiti bolje prilagođavanje potrebama dece na osnovu njihovih genetskih predispozicija. Konačno, ova istraživanja ukazuju na to koliko je važno roditeljima da budu svesni genetičkih faktora u razvoju svog deteta i da ih podrže u skladu s njihovim individualnim potrebama. Sve ove spoznaje mogu biti od ključnog značaja za razvoj društva koje je prilagođeno individualnim potrebama i sposobnostima svake jedinke.