Italija je nedavno pooštrila zakone o sticanju državljanstva, što predstavlja značajnu promenu u pristupu koji je ova zemlja imala prema stranim državljanima sa italijanskim poreklom. Prema novim pravilima, samo pojedinci koji mogu da dokažu da imaju roditelja ili barem jednog od dede ili bake rođenog u Italiji će moći automatski da dobiju italijansko državljanstvo. Ova odluka dolazi kao odgovor na primedbe da je postojeći sistem zloupotrebljavan, sa velikim brojem ljudi koji su tražili državljanstvo na osnovu daljih pretaka.
Prethodna pravila omogućavala su svima onima koji su mogli da dokažu da imaju pretka Italijana, koji je bio živ posle 17. marta 1861. godine – datuma kada je stvorena Kraljevina Italija – da zatraže italijansko državljanstvo. Ovaj zakon je bio izuzetno popularan među ljudima iz različitih delova sveta, posebno među onima koji su imali porodicu koja je emigrirala iz Italije u prošlim decenijama. Mnogi su koristili ovu mogućnost da dobiju italijanski pasoš, koji im daje pristup brojnim privilegijama unutar Evropske unije.
Ministar spoljnih poslova Italije, Antonio Tajani, istakao je da je novi pristup rezultat sve većeg broja zloupotreba sistema, gde su pojedinci tražili državljanstvo bez stvarne veze sa zemljom. Tajani je naglasio da će nova pravila pomoći u zaštiti italijanskog identiteta i obezbediti da se državljanstvo dodeljuje samo onima koji imaju stvarnu vezu sa Italijom.
Ova promena u zakonodavstvu može imati dalekosežne posledice, ne samo za one koji su se nadali da će dobiti italijansko državljanstvo, već i za italijansko društvo u celini. Mnogi smatraju da će pooštravanje pravila smanjiti broj novih državljana i uticati na demografske promene unutar zemlje. S obzirom na to da Italija, kao i mnoge druge evropske zemlje, suočava se sa problemima starenja stanovništva, manje novih državljana može dodatno otežati situaciju.
Dodatno, ova promena može uticati i na ekonomske aspekte, s obzirom na to da su mnogi novi državljani doprinosili ekonomiji Italije. Mnogi od njih su investirali u lokalne zajednice, započeli nove poslovne poduhvate ili doprineli razvoju tržišta rada. S obzirom na to da će sada biti teže dobiti državljanstvo, može doći do smanjenja ovih pozitivnih efekata.
Osim toga, postoji zabrinutost da će nova pravila stvoriti osećaj isključenosti među onima koji su imali dalju povezanost sa Italijom, ali nisu mogli da dokažu direktnu vezu s rodom. Ovo može uticati na imidž Italije kao zemlje otvorene za imigraciju i kao zemlje koja ceni svoju dijasporu.
Kako se situacija razvija, važno je pratiti kako će nova pravila uticati na različite zajednice širom sveta koje imaju veze sa Italijom. Pitanje sticanja državljanstva je složeno i emocionalno, posebno za one koji su dugo čekali na ovu priliku. Za mnoge, to nije samo pravna formalnost, već i simbol pripadnosti i identiteta.
U svakom slučaju, Italija je uzela ozbiljne korake ka redefinisanju svog pristupa državljanstvu, što će sigurno imati dugoročne posledice na društvo i kulturu. Ova promena može biti deo šireg trenda u Evropi, gde zemlje preispituju svoje politike prema imigraciji i državljanstvu u svetlu globalnih izazova i unutrašnjih pritisaka. S obzirom na sve veće tenzije u vezi sa migrantima i izbeglicama, Italija se suočava sa izazovima kako da balansira svoje istorijsko nasleđe sa potrebama modernog društva.
