Predsednik Demokratske narodne partije Milan Knežević reagirao je na notu Hrvatske kojom su Andrija Mandić, Aleksa Bečić i on proglašeni nepoželjnima nakon izglasavanja Rezolucije o genocidu u Jasenovcu u Skupštini Crne Gore, poručujući da „izgleda da su ustaše i nacisti pobedili“. Knežević je na društvenim mrežama napisao: „Znači moj djed Milan, po kojemu nosim ime, zalud je poginuo na Đurđevdan 1945. oslobađajući Karlovac od ustaša i nacista. Izgleda su oni pobedili, a mi izgubili.“ U dodatku, Knežević je šaljivo dodao: „Ubiće me žena, propade nam rezervacija za Rovinj.“

Ova reakcija dolazi nakon što su Knežević, Mandić i Bečić proglašeni nepoželjnima u Hrvatskoj, što je rezultat glasanja za Rezoluciju o genocidu u Jasenovcu u crnogorskom parlamentu. Kriticari su nazvali ovu reakciju „iznenađujućom“ s obzirom na to da su Knežević i Mandić inače bili poznati po svojoj blizini sa političkim liderima u Hrvatskoj.

Ovaj incident je samo jedan u nizu tenzija i sukoba između Crne Gore i Hrvatske, koje su se pojačale u poslednjih nekoliko godina. Odnosi između ove dve zemlje su zategnuti zbog različitih političkih i nacionalističkih stavova, kao i zbog istorijskih događaja koji su ostavili duboke tragove u sećanju naroda obe zemlje.

Jedan od ključnih problema su nerešena pitanja iz prošlosti, kao što je Jasenovac, logor smrti u NDH u kojem su ubijeni Srbi, Jevreji, Romi i antifašisti. Ova tema je izuzetno osetljiva za obe zemlje, sa suprotstavljenim tumačenjima istorijskih događaja.

Uz to, nacionalizam i politički ekstremizam su i dalje prisutni u obe zemlje, što dodatno otežava odnose i komuniciranje između političkih lidera.

S druge strane, ekonomska saradnja između Crne Gore i Hrvatske je značajna, sa brojnim poslovnim i investicionim prilikama za obe zemlje. Međutim, politički nesporazumi i tenzije mogu uticati na ove odnose i otežati poslovanje između dve zemlje.

Ova situacija pokazuje važnost dijaloga i međusobnog razumevanja između Crne Gore i Hrvatske, kako bi se prevazišli politički nesporazumi i tenzije, i uspostavio konstruktivan odnos koji će doprineti stabilnosti i razvoju regiona.

U međuvremenu, reakcije na Kneževićevu izjavu su bile podeljene, sa podrškom njegovom stavu da se ne sme zaboraviti istorija i žrtve genocida, ali i sa kritikama na račun njegovog političkog stava i načina izražavanja.

Uprkos tome, incident kao što je ovaj pokazuje koliko je važno pažljivo razmatrati političke odluke i izjave koje mogu imati dalekosežne posledice na odnose između država.

Kako će se situacija dalje razvijati ostaje da se vidi, ali je jasno da su odnosi između Crne Gore i Hrvatske trenutno na delikatnom i osetljivom terenu, koji zahteva pažnju i rešavanje kako bi se izbegli dalji sukobi i pogoršanje odnosa.

U zaključku, politički nesporazumi i tenzije između Crne Gore i Hrvatske zahtevaju dijalog, međusobno razumevanje i konstruktivne akcije kako bi se prevazišli prošli konflikti i postigao održiv i stabilan odnos između ovih dveju zemalja. Samo kroz saradnju i uzajamno poštovanje može se izgraditi bolja budućnost za region Balkana.