VAŠINGTON — Skoro šesnaest godina nakon što je u Umetničkom centru Kacen na Američkom univerzitetu u Vašingtonu prikazana skraćena verzija izložbe srpske savremene umetnosti „O normalnosti“, u istom prostoru su sada izložena dela umetnika iz Srbije. Postavka nazvana
SerbiaInRealLife
obuhvata radove 12 savremenih umetnika iz više generacija, nastalih tokom poslednjih deset godina, u različitim medijima, uključujući slike, skulpture, digitalnu umetnost i mešovite medije.
Umetnici čija su dela prikazana istražuju teme koje se kreću od ličnih sećanja, religije i verovanja, do preispitivanja identiteta, otuđenja i usamljenosti u digitalnom svetu, kritike medija i konzumerizma, kao i distopijskih vizija. Izložba
SerbiaInRealLife
predstavlja radove umetnika kao što su Arpad Pulai, Biljana Đurđević, Dajana Perić Daglas, Gabriel Glid, Igor Simić, Ivana Milev, Jovanka Mladenović, Nikola Kolja Božović, Nikola Velicki, Nemanja Lađić, Vladislav Šćepanović i Zdravko Joksimović, a svi radovi su nastali u poslednjih deset godina.
Marija Milošević, vlasnica beogradske galerije „Art for All“, ističe da je naziv izložbe simboličan i da je cilj predstaviti Srbiju u realnom životu, a ne u virtuelnom svetu. Izložba je rezultat njenog „upornog“ zalaganja i saradnje sa kolekcionarkom Elizabet Eskobar, koja je zavolela umetničku scenu Srbije tokom svog boravka u Beogradu. Ova saradnja dovela je do izložbi u vašingtonskoj umetničkoj četvrti Anakostija 2022. i na Menhetnu krajem 2024. godine, dok je postavka u Muzeju Američkog univerziteta, prema rečima Milošević, kruna ovog projekta.
Milošević naglašava da je ideja izložbe pružiti nov pogled na srpsku umetnost, koja se često prikazuje kroz ograničenu prizmu i stereotipe. Ova izložba ima ambiciju da ruši te stereotipe i poziva publiku na razgovor. „Ova izložba je priča o Srbiji koja govori univerzalnim jezikom kroz umetnost i bavi se globalnim temama koje muče sve nas, od očuvanja životne sredine do tradicije“, dodaje ona.
Prema kustoskinji Veseli Sretenović, umetnička scena Srbije je vitalna i živa, ali često marginalizovana na međunarodnoj sceni zbog geopolitičkih okolnosti i nedostatka tržišta. Džek Rasmusen, direktor i kustos muzeja Američkog univerziteta, seća se izložbe srpske umetnosti iz 2009. godine, koja mu je bila omiljena. „Veoma me je zanimalo šta srpski umetnici rade sada, i tako je počelo. Upoznao sam Mariju i njen tim, otputovao u Srbiju i vratio se sa ovom značajnom izložbom“, rekao je Rasmusen.
U predgovoru kataloga za izložbu, Rasmusen ističe da se značajan deo umetnosti može protumačiti kao istraživanje identiteta, traume i nacionalizma. Umetnica Biljana Đurđević, koja je učestvovala i na prethodnoj izložbi, sada izlaže sliku „Poslednja večera“, koja donosi sumoran pogled na savremene uslove života i usamljenost kao posledicu savremenih medija.
Radovi umetnika poput Vladislava Šćepanovića, koji biblijskog Adama i Evu prenosi u digitalni svet, i Igora Simića, koji se bavi odnosom ljudi i tehnologije, predstavljaju savremene izazove. Simićev video rad, inspirisan umetnošću Marine Abramović, prikazuje Džordža Buša kako broji zube žrtava iračkog rata, dok Dajana Perić Daglas istražuje lične gubitke kroz tehniku pčelinjeg voska.
Umetnici takođe istražuju teme zaštite životne sredine i urbanizacije. Jovanka Mladenović kroz rad „Igralište 05“ kombinuje tradicionalne tehnike sa savremenim digitalnim tehnologijama. Umetnički radovi često sadrže humora, ali i ozbiljne teme poput traume i lepote. Rasmusen naglašava važnost umetnosti kao sredstva povezivanja ljudi i razumevanja.
Izložba
SerbiaInRealLife
otvorena je do 18. maja i podržali su je Ministarstvo kulture Republike Srbije, Ministarstvo spoljnih poslova i kompanija „Air Serbia“. Mnogi od umetnika su nekadašnji studenti Univerziteta umetnosti u Beogradu, koji trenutno podržavaju studentske proteste u Srbiji, ali su se odlučili da izložbu realizuju iz poštovanja prema organizatorima.
