Naučnici širom sveta rade na inovativnom projektu koji bi mogao pomoći u očuvanju ugroženih vrsta, koristeći izmet životinja kao izvor genetske raznovrsnosti. Iako ovo zvuči kao naučna fantastika, istraživači smatraju da bi ovaj pristup mogao otvoriti nove mogućnosti za kloniranje i reprogramiranje ćelija, što bi moglo pomoći u obnovi ekološke ravnoteže i očuvanju vrsta na ivici izumiranja. U poslednjim decenijama, mnoge vrste su se suočile sa pretnjama kao što su gubitak staništa i prekomerno iskorišćavanje, što dovodi do masovnog gubitka divlje prirode.
Projekt, poznat kao „zoo izmet“, oslanja se na pretpostavku da izmet, osim što je bogat hranom i bakterijama, sadrži i ćelije iz organizma životinje koja ga je ostavila. Ključno je da neke od ovih ćelija ostaju žive, barem dok je izmet svež. Profesorka Suzan Vilijams sa Univerziteta u Oksfordu, koja vodi tim, izjavila je da su uspeli da izoluju žive ćelije iz izmeta miševa i slonova. Ove ćelije mogu se koristiti za povećanje genetske raznovrsnosti unutar populacija, čime se povećavaju šanse za opstanak vrsta.
Ovaj pristup, poznat kao „genetski spas“, može imati različite oblike. DNK iz ćelija može se analizirati kako bi se razumele genetske varijacije među populacijama, što bi informisalo napore u očuvanju. Ako se ćelije iz izmeta mogu kultivisati, postoji mogućnost stvaranja celokupnih životinja pomoću savremenih tehnologija asistiranog reproduktivnog inženjeringa. Ovo uključuje kloniranje, u kojem se jezgro ćelije ubacuje u jajnu ćeliju donora, ili reprogramiranje ćelija da postanu bilo koji tip ćelije.
Istraživanja na miševima sugerišu da se reprogramirane ćelije mogu pretvoriti u spermatozoide i jajašca, što bi moglo omogućiti proizvodnju potomstva putem IVF tehnika. Dr Ešli Hačinson iz američke organizacije „Revive & Restore“ naglašava da bi korišćenje jaja i spermatozoida omogućilo prirodnu rekombinaciju genetskog materijala, što bi moglo povećati otpornost vrsta na stresove iz okoline.
Jednostavno rečeno, stvaranjem polnih ćelija u laboratoriji, naučnici mogu iskoristiti genetsku raznovrsnost vrsta bez potrebe da prikupljaju pojedinačne životinje. Takođe, reprogramirane ćelije omogućile bi istraživačima da koriste tehnike uređivanja gena za razumevanje genetskih faktora povezanih sa bolestima divlje prirode ili adaptacijama na okolinu.
Iako su ove tehnologije uzbudljive, postoji mnogo izazova. Ogroman obim izmeta koji se mora obraditi predstavlja značajan problem, kao i prisustvo bakterija koje otežavaju izolaciju životinjskih ćelija. Tim naučnika već radi na rešenju, koristeći razblaživače za uklanjanje bakterija i uzgajajući životinjske ćelije u antibioticima.
Međutim, i dalje postoji nedostatak razumevanja reproduktivne fiziologije mnogih vrsta, što znači da će fokus u početku verovatno biti na dobro proučenim životinjama. Neki zaštitnici prirode smatraju da je prevencija gubitka vrsta važnija od kloniranja i da bi trebalo raditi na rešavanju osnovnih uzroka opadanja biodiverziteta, kao što su gubitak staništa i prekomerno iskorišćavanje.
Istraživači takođe ističu važnost genetske raznovrsnosti, ali naglašavaju da sama po sebi nije dovoljna za očuvanje vrsta. Uzimanje ćelija iz izmeta predstavlja neinvazivan način prikupljanja genetskog materijala, što otvara mogućnost da se prikupi više raznovrsnosti bez potrebe za hvatanjem životinja. Ovaj pristup može biti ključan u borbi protiv izumiranja vrsta i pružiti nove mogućnosti za očuvanje prirode u budućnosti.
