Peka Havisto je rekao da su novinari pokušali da „iskopaju“ njegovu privatnost i dodao da mu je teško da se bavi ovim pitanjima u završnoj fazi izborne kampanje. On je istakao da se želi fokusirati na političke teme poput klimatskih promena i socijalnih pitanja, a ne na njegovu seksualnost.

Havisto je dodao da se nada da će Finci ceniti njegove političke kvalitete i znanje, a ne fokusirati se na to da li je homoseksualac ili ne. On je takođe istakao da je već jednom izabran za predsedničkog kandidata i da je već bio u drugom krugu predsedničkih izbora 2012. godine, te da je tada imao podršku stranaka centra.

Sa druge strane, njegov rival Aleksander Stub, bivši premijer i ministar spoljnih poslova, izjavio je da se Havistova seksualnost ne sme mešati u predsedničku kampanju. Stub je istakao da se nada kako će izborna trka biti fokusirana na političke teme, a ne na lične karakteristike kandidata.

Predsednički izbori u Finskoj će se održati u nedelju, a ankete pokazuju da su Havisto i Stub prilično izjednačeni. Prema anketama, Havisto ima blagu prednost u odnosu na Stuba, ali se očekuje da će izbori biti veoma tesni. Očekuje se da će odziv birača biti ključni faktor za pobedu jednog od kandidata.

Seksualnost Peka Havista, u kontekstu predsedničke kampanje, izazvala je podeljene reakcije javnosti u Finskoj. Dok jedni smatraju da to nije bitno pitanje i da se treba fokusirati na političke stavove kandidata, drugi smatraju da je to važno pitanje koje može uticati na podršku birača.

Finska je poznata po svojoj progresivnoj politici prema LGBT zajednici, a homoseksualnost nije nikakva novost u finskoj politici. Međutim, Peka Havisto bi postao prvi otvoreno homoseksualni predsednik Finske i simbol napretka u društvu.

Peka Havisto je rođen 1957. godine u Helsinkiju, a diplomirao je političke nauke na Univerzitetu u Helsinkiju. Aktivno se bavi politikom od ranih 90-ih godina prošlog veka, a bio je jedan od osnivača Zelene partije. Takođe, bio je ministar spoljnih poslova Finske u dva navrata, prvi put od 2011. do 2015. godine, a drugi put od 2019. godine do danas.

Stub, koji je Havistov rival na predsedničkim izborima, takođe ima dugu političku karijeru. Rođen je 1968. godine u Helsinkiju, a diplomirao je pravo na Univerzitetu u Oksfordu. Bio je član Nacionalne koalicione stranke, a obavljao je funkcije premijera i ministra spoljnih poslova.

Osim pitanja seksualnosti, ključne teme u predsedničkoj kampanji u Finskoj su klimatske promene, ekonomija, imigracija i odnosi sa Rusijom. Finska je članica Evropske unije, a odnosi sa Rusijom posebno su važni zbog njihove zajedničke granice. Takođe, Finska je poznata po svojoj progresivnoj politici u borbi protiv klimatskih promena i zaštiti životne sredine.

U poslednjim danima pred predsedničke izbore, kandidati će pokušati da privuku podršku birača i osvoje njihove glasove. Očekuje se da će izbori biti veoma tesni, a da će odziv birača biti ključni faktor za pobedu jednog od kandidata. Bez obzira na ishod izbora, Finska će dobiti novog predsednika koji će voditi zemlju u narednom periodu.