Osnovno državno tužilaštvo u Beranama potvrdilo je da su 9. marta nepoznati počinioci oskrnavili porodične grobnice Selimovića i Rizvanovića na Romskom groblju u ovom gradu. Policija je odmah izvršila uviđaj i obezbedila mesto događaja do dolaska članova porodica iz inostranstva, kako bi se proces mogao obaviti u njihovoj prisutnosti.
Romsko groblje na Gradinskom polju nije prvi put na meti vandala. Ovaj slučaj oskrnavljenja grobnica ukazuje na sveprisutan problem vandalizma i krađe na ovom groblju, gde se često obijaju kapele i kradu dragocenosti koje Romi tradicionalno koriste prilikom sahrana. Prema informacijama koje je prenio sarajevski portal AdriaTV, neke od kapela na ovom groblju su veoma skupocene i vredne.
Ovaj incident je izazvao velike uznemirenosti među lokalnim stanovništvom, posebno među romskom zajednicom koja se oseća ugroženom i nedovoljno zaštićenom. Oskrvnjavanje grobova, posebno onih koji pripadaju porodicama koje su deo romske zajednice, predstavlja duboku povredu kulturnog i duhovnog identiteta.
Tužilaštvo je izjavilo da će preduzeti sve potrebne mere kako bi se identifikovali i procesuirali počinioci ovog dela. U međuvremenu, policija nastavlja sa istragom koja uključuje prikupljanje dokaza i svedočenja od strane lokalnih stanovnika. Ovaj slučaj je samo jedan u nizu sličnih incidenata koji su se dogodili u poslednjih nekoliko godina, a koji ukazuju na potrebu za većom zaštitom kulturnih i verskih objekata, posebno onih koji pripadaju manjinskim zajednicama.
Romska zajednica u Beranama, kao i širom Crne Gore, često se suočava sa diskriminacijom i predrasudama, a ovakvi incidenti dodatno pogoršavaju situaciju. Mnogi Romi smatraju da su njihovi običaji i tradicija nedovoljno poštovani, a ovakvi napadi na grobnice dodatno produbljuju osećaj marginalizacije.
Osim što je ovo pitanje moralne prirode, ono takođe postavlja i pravna pitanja u vezi sa zaštitom kulturne baštine. U mnogim zemljama, uključujući Crnu Goru, postoje zakoni koji štite groblja i druge kulturne objekte od vandalizma. Međutim, primena ovih zakona često nije dovoljno stroga ili efikasna. U ovom slučaju, nadležni organi moraju preduzeti konkretne korake kako bi osigurali da se ovakvi incidenti ne ponavljaju.
Pored policijskih mera, potrebno je i podizanje svesti unutar zajednice o važnosti očuvanja kulturne baštine. Obrazovne kampanje i lokalne inicijative mogu pomoći u jačanju zajedničkog identiteta i poštovanja među različitim etničkim grupama. Uključivanje svih članova zajednice u ove aktivnosti može doprineti smanjenju tenzija i poboljšanju međusobnog razumevanja.
Vandalizam na grobljima, posebno na onima koja pripadaju manjinskim zajednicama, nije samo krivično delo, već i čin koji nosi teške emocionalne i psihološke posledice za porodice i zajednice. Svaka oskrvnjena grobnica predstavlja ne samo uništenje materijalnog dobra, već i napad na sećanje i identitet preminulih.
U ovom slučaju, porodične grobnice Selimovića i Rizvanovića ne predstavljaju samo mesto večnog odmora, već su i simboli njihove kulture i istorije. Oskrvnjavanje ovih grobnica zahteva ozbiljno razmatranje od strane društva, ne samo kao krivičnog dela, već i kao poziv na akciju kako bi se očuvala i zaštitila kulturna baština svih zajednica u Crnoj Gori.
Na kraju, važno je da se društvo u celini angažuje u borbi protiv vandalizma i kradljivaca, kako bi se obezbedila sigurnost i poštovanje za sve kulture i tradicije. Samo zajedničkim naporom možemo stvoriti društvo u kojem će svako imati pravo na dostojanstvo i poštovanje, čak i u smrti.
