Januar 2024. godine postao je najtopliji u istoriji posmatranja vremena i klime, saopštila je Svetska meteorološka organizacija (WMO). Trend obaranja rekorda koji je zabeležen tokom većeg dela 2023. godine nastavljen je i 2024. godine, a januar je najtopliji januar u istoriji. Prema podacima Svetske meteorološke organizacije, ovo je osmi mesec zaredom koji je najtopliji dosad zabeležen. Temperature površine mora su rekordno visoke 10 meseci zaredom. Prosečna mesečna temperatura vazduha bila je za 1,66 stepeni viša od procene januarskog proseka u periodu od 1850-1900, dok je u periodu od 1991-2020 za januar bila 0,70 stepeni iznad proseka. U odnosu na temperaturu prethodnog najtoplijeg januara 2020. godine, prosečna mesečna temperatura bila je iznad 0,12 stepeni.
Svetska meteorološka organizacija se pozvala na podatke dobijene od američke Nacionalne administracije za okeane i atmosferu NOAA, NASA, Službe za klimatske promene Kopernikus Evropske unije i Japanske meteorološke agencije. Ovi podaci ukazuju na to da je januar 2024. godine bio rekordno topao i da se trend povećanja temperatura nastavlja.
Ovo nije prvi put da se obara rekord u toplim temperaturama. Veći deo 2023. godine takođe je bio obilježen najvišim temperaturama. Ovaj trend je zabrinjavajući jer ukazuje na to da se planeta zagrijava brže nego što se ranije predviđalo.
Klimatske promene imaju ozbiljne posledice po prirodu, životinje i ljude. Toplije temperature mogu prouzrokovati ekstremne vremenske uslove poput suša, poplava i oluja. Ovo može dovesti do uništavanja useva, uništavanja domova i izazvati velike ekonomske gubitke.
Topljenje leda na Arktiku i Antarktiku takođe je direktna posledica globalnog zagrevanja. Ovo dovodi do podizanja nivoa mora, što predstavlja pretnju za obalna područja širom sveta. Smanjenje glečera takođe utiče na snabdevanje vodom za piće, navodnjavanje useva i proizvodnju električne energije.
Uticaj klimatskih promena takođe se oseća u životinjskom svetu. Promene u temperaturi mogu izazvati migracije životinja, promene u raspodeli vrsta i uticati na njihovu hranidbu i reprodukciju. Ovo predstavlja pretnju za biodiverzitet i ekosisteme širom sveta.
Klimatske promene takođe imaju ozbiljne posledice po zdravlje ljudi. Povećane temperature mogu izazvati probleme sa disanjem, povećati rizik od infekcija i dehidratacije. Ekstremni vremenski uslovi mogu izazvati ozbiljne povrede i bolesti. Stoga je važno preduzeti akcije kako bi se smanjili efekti klimatskih promena i prilagodili se novoj stvarnosti.
Vlade širom sveta preduzimaju korake kako bi se smanjili emisije gasova sa efektom staklene bašte i ublažili efekti klimatskih promena. Investicije u obnovljive izvore energije, poboljšanje energetske efikasnosti i smanjenje zagađenja su neki od načina na koje se može smanjiti uticaj čoveka na klimu.
Takođe je važno podizati svest o klimatskim promenama i promovisati održive načine života. Smanjenje potrošnje resursa, recikliranje otpada, podrška lokalnoj proizvodnji hrane i smanjenje emisija ugljen-dioksida su sve mere koje mogu pomoći u borbi protiv klimatskih promena.
Svetska meteorološka organizacija izražava zabrinutost zbog povećanja temperatura i apeluje na međunarodnu zajednicu da preduzme hitne akcije u borbi protiv klimatskih promena. Svi smo odgovorni za očuvanje planete Zemlje za buduće generacije i moramo preduzeti akcije kako bismo zaustavili globalno zagrevanje i sačuvali našu planetu.
