Ulazak u 2025. godinu obeležen je ekstremnim klimatskim pojavama, među kojima se ističe fenomen La Ninja, koji značajno utiče na globalne vremenske obrasce. Prema rečima Leventa Kurnaza, direktora Centra za primenu i istraživanje klimatskih promena i politika na turskom Univerzitetu Bogaziči, januar 2025. godine je bio najtopliji januar ikada zabeležen. Ovaj fenomen je dodatno pojačan klimatskim promenama koje su rezultat ljudskih aktivnosti.
Klimatska služba Kopernikus je zabeležila da je januar 2025. godine bio globalno topliji za 0,79 stepeni Celzijusa u odnosu na prosečne temperature za januar tokom perioda od 1991. do 2020. godine. Prosečna temperatura vazduha u ovom mesecu iznosila je 13,23 stepena Celzijusa. Ove brojke postavljaju nove rekorde i ukazuju na ozbiljnost klimatskih promena kojima smo svedoci.
Pored toga, globalni godišnji prosek temperature za poslednjih 12 meseci, od februara 2024. do januara 2025. godine, bio je za 0,73 stepena Celzijusa iznad proseka u poređenju sa prethodnim trodecenijskim periodom. Ove brojke su posebno alarmantne kada se posmatraju u kontekstu pre-industrijskih nivoa temperatura, gde je razlika iznosila čak 1,61 stepen Celzijusa u odnosu na procenjeni prosek za period od 1850. do 1900. godine.
La Ninja je klimatski fenomen koji se javlja kada se tople vode Tihog okeana šire prema istoku, što može uzrokovati promene u vremenskim obrascima širom sveta. Ovaj fenomen može dovesti do suša u nekim regionima, dok druge delove sveta pogađaju obilne padavine. U kombinaciji s globalnim zagrevanjem, efekti La Nje su pojačani, što dovodi do ekstremnijih vremenskih uslova.
Klimatolozi upozoravaju da ovakvi trendovi ne predstavljaju samo prolaznu pojavu, već su odraz dugoročnih promena koje su rezultat ljudskih aktivnosti, posebno emisije gasova sa efektom staklene bašte. Ove promene već utiču na ekosisteme, poljoprivredu, kao i na zdravlje ljudi. Različite regije sveta suočavaju se s posledicama, uključujući porast nivoa mora, učestalije i intenzivnije oluje, kao i promene u obrascima padavina.
U Evropi su takođe zabeleženi ekstremni vremenski uslovi. Na primer, prošle zime su zabeležene temperature koje su bile izuzetno visoke za doba godine, što je dovelo do poremećaja u zimskim aktivnostima i ekosistemima. Ovakvi klimatski ekstremi postavljaju dodatne izazove za vlade i društva u celini, jer je potrebno prilagoditi politike i strategije kako bi se smanjili negativni efekti klimatskih promena.
Stručnjaci naglašavaju važnost globalne saradnje u borbi protiv klimatskih promena. Potrebne su hitne mere kako bi se smanjile emisije gasova sa efektom staklene bašte i preokrenuli negativni trendovi. To uključuje prelazak na obnovljive izvore energije, unapređenje energetske efikasnosti i promene u načinu života koje će smanjiti naš ekološki otisak.
Pored toga, značajna je i edukacija javnosti o klimatskim promenama i njihovim posledicama. Razumevanje ovih fenomena može pomoći društvu da se bolje pripremi za buduće izazove i da deluje odgovornije u svakodnevnom životu.
S obzirom na trenutne klimatske trendove, važno je da se svi, od pojedinaca do vlada, angažuju u borbi protiv klimatskih promena. Budućnost naše planete zavisi od akcija koje preduzimamo danas. Klimatske promene su stvarne i zahtevaju hitnu pažnju. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti održiviju budućnost za generacije koje dolaze. U suprotnom, posledice će biti sve teže i teže za upravljanje, što će imati dugoročne posledice po našu planetu i život na njoj.
