Robert Šmeling za časopis „Helt Harvard“ postavlja važna pitanja o delovima tela koji se mogu bezbedno ukloniti i zašto ih ljudi uopšte imaju. Postoje organi koji su nekada imali važnu ulogu u evoluciji naših predaka, ali sada predstavljaju anatomske ostatke. Na primer, slepo crevo je nekad pomagalo u varenju hrane, ali je zastarelo. Isto tako, postoje organi koji su korisni u određenim fazama života, ali postaju potrošni.

Jedan od organa koji se može ukloniti je dodatak, organ veličine malog prsta koji se može upaliti ili blokirati. Krajnici su deo limfnog sistema koji pomaže u borbi protiv infekcija, ali se danas uklanjaju samo kod osoba sa ponovljenim napadima strep grla. Adenoidi su slični krajnicima i često se uklanjaju zajedno sa njima. Žučna kesa se uklanja kada se upali, a materica se može ukloniti zbog obilnih menstruacija ili prisustva fibroida.

Timusna žlezda se nalazi u gornjem delu grudnog koša i može se ukloniti ako postane kancerogena. Slezina, poput krajnika i adenoida, sadrži limfno tkivo i može se ukloniti zbog autoimunih bolesti ili infekcija. Nedostatak slezine može povećati rizik od određenih infekcija, pa se pre splenektomije preporučuje vakcinacija.

Robert Šmeling ističe da iako postoji mnogo delova tela koji se mogu bezbedno ukloniti, najbolje je izbegavati nepotrebne operacije i zadržati one sa kojima smo rođeni. Važno je donositi informisane odluke o medicinskim procedurama i konsultovati se sa lekarom pre nego što se odlučimo za uklanjanje bilo kog organa.