GLAVNI urednik izdavačkih kuća „Oktoih“ i „Štampar Makarije“ u Crnoj Gori, Radomir Uljarević, nedavno se okitio velikim priznanjem. Na praznik države Srbije, u Beogradu, primio je Sretenjski orden trećeg reda iz ruku predsednika Aleksandra Vučića. Ovaj događaj izazvao je mnogo emocija i radosti kod Uljarevića, koji se potom vratio u Podgoricu noseći osećaj sumnje da li je zapravo dostojan tako visoke počasti. Kao odgovor na konstataciju da ovaj praznik ima posebno mesto u srpskoj istoriji te na ocenu da je postao deo značajnih Srba koji su odlikovani ovim ordenom, Uljarević je istakao da praznici kao što su Vidovdan i Sretenje Gospodnje najviše se slave u Crnoj Gori i na Kosovu. Također je dodao da mu je velika čast primiti ovaj orden, s obzirom na značajne ličnosti koje su ga dobile u prošlim godinama.

Govoreći o identitetu Srba u Crnoj Gori, Uljarević ističe da ranije nije bilo isplativo biti Srbin tamo i nigde na svetu. Međutim, istakao je da je biti Srbin onaj ko se tako oseća, bez obzira na kriterij isplativosti. On je također pohvalio odluku sistema da zaustavi nameru da fizički isključi srpski narod iz crnogorske zajednice.

Na pitanje koliko su ljudi u Crnoj Gori svesni značaja praznika kao što je Sretenje, Uljarević je odgovorio da su svi Srbi, ma gde živeli, svesni važnosti ovog praznika. Također je naglasio da se sećanjem na Sretenje, Srbi se sećaju sami sebe kao narod.

U vezi s pitanjem gde se danas Karađorđe nalazi u životu Crne Gore, Uljarević je istakao da srpska crkva i srpski narod stvorili su Crnu Goru te da je to u osnovi crnogorske države. Nažalost, postalo je uobičajeno gledati na Crnu Goru kroz prizmu propagandnih mehanizama, navodi bivše vlasti, koja se odricala Karađorđa i Njegoša. Međutim, istakao je da Njegošev kult i kult vožda Karađorđa i dalje žive u Crnoj Gori.

Ularević je također komentarisao odnos Crne Gore i Srbije, ističući da su dve države veoma blizu jedna drugoj. Naglasio je da te države, ujedinjene u korenu, znače jedinstven kulturni prostor.

Govoreći o odbrani srpskog jezika u Crnoj Gori, Uljarević ističe da nije bilo odbrane jezika, jer jezik je bio napadnut na način koji je zahtevao odbranu, a ta deformacija je samo proizvela lakrdiju. Na kraju, istakao je da je Srpski jezik i dalje prokazan i sistematski proganjan.

U kontekstu odnosa prema Rusiji, Uljarević je naveo da je Crna Gora podeljena, baš kao i Evropa, te da sada već bivša vlast odrekla se svete srpske zemlje Kosova. Međutim, istakao je da za Crnu Goru i Crnogorce Kosovo predstavlja svetinju, te da je Crna Gora čuvar Kosovskog zaveta.

Konačno, Uljarević se osvrnuo na pitanje identiteta Crne Gore i izjavio da Crna Gora treba da bude samo ono što je uvek bila, bez ikakvih lažnih novih identitetskih osobina i pravila. Također je istakao da je Evropa sam u bolnom procesu promene identiteta, te da mora da se vrati svojim izgubljenim vrednostima. Isto tako je naveo da se odričući Kosova, ljudi se odriču Njegoša, klasične Crne Gore, kao i sebe, svojih predaka, i svojih potomaka. Na kraju, Uljarević je izrazio nadu da će Evropa „voskresnuti“.