Prema nedavnom istraživanju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) u Srbiji, žene godišnje troše oko 4 sata dnevno na neplaćene kućne poslove, brigu o domaćinstvu i deci. Kalkulacije su pokazale da bi za taj posao mogle da zarade skoro 600 evra mesečno, što ukazuje na veliku nejednakost u raspodeli domaćinskih obaveza i neravnopravnost u društvu.

Na osnovu ovih podataka, procenjuje se da žene u proseku u Srbiji čitav mesec provedu radeći kućne poslove, kuvajući, čisteći, peglajući i brinući se o deci, a sve to bez ikakve nadoknade. Da su ovi poslovi plaćeni, zaposlena žena bi mogla da zaradi oko 600 evra mesečno, dok bi nezaposlena domaćica mogla da zaradi daleko više od minimalca.

Istraživanje je takođe pokazalo da žene u Srbiji provode dvostruko više vremena na neplaćenim poslovima nego muškarci, dok su na plaćenim poslovima žene u proseku manje angažovane od muškaraca. Naime, statistike pokazuju da žene mesečno propuštaju da zarade više od 500 evra za obavljanje ovih kućnih poslova, što ukazuje na veliku nejednakost u društvu.

Različiti aspekti kućnih poslova, kao što su kuvanje, čišćenje, pranje veša i briga o deci, pokazuju da bi žene mogle da zarade i do 3.000 dinara dnevno za ove poslove. Takođe, podaci pokazuju da je ova zarada za neplaćeni rad znatno veća nego pre četiri godine, kada su žene propuštale da zarade skoro 3.000 dinara dnevno za iste poslove.

Kada su u pitanju bračni odnosi, istraživanje je pokazalo da je “neplaćeni poslovi” u domaćinstvu u Srbiji predstavljaju čak 21,5 odsto vrednosti nacionalnog bruto društvenog proizvoda, što ukazuje na značaj ovih poslova za društvo. Zaključak je da žene u Srbiji, bez obzira da li su zaposlene ili ne, provode veliki deo svog vremena na neplaćenim kućnim poslovima, što ukazuje na nejednakost u društvu.

Žene i muškarci u Srbiji se bave različitim neplaćenim poslovima, gde su žene angažovanije oko kućnih poslova i brige o deci, dok muškarci više vremena provode na kućnim popravkama i brizi o ljubimcima. Sve ovo ukazuje na značaj nejednakosti u raspodeli domaćinskih obaveza i neravnopravnosti u društvu.

Konačno, važno je istaći da su ovi podaci samo deo statističkih kalkulacija i da se mnoge žene suočavaju sa još većim izazovima i većim opterećenjem kućnih poslova. Svi ovi podaci ukazuju na potrebu za promenom i unapređenjem položaja žena u društvu, kako bi se postigla rodna ravnopravnost i jednakost u svim sferama života.