Zlato je vekovima smatrano simbolom bogatstva i sigurnosti. U poslednjim godinama, kada su svet pogodile krize poput pandemije korona virusa, kao i ratova u Ukrajini i Izraelu, vrednost zlata je značajno porasla, dostižući rekordne cene koje su premašile 2.100 dolara za uncu. Međutim, pored svoje popularnosti, zlato je okruženo mnogim mitovima koji mogu da obeshrabre potencijalne investitore. U nastavku ćemo razbiti pet najčešćih mitova o zlatu.
Jedan od najrasprostranjenijih mitova je da je zlato teško prodati. Ekonomski analitičar Zoran Pavlović objašnjava da se ovaj mit temelji na zabuni između investicionog zlata i nakita. On naglašava da je investiciono zlato visoke čistoće lako zamenjivo za novac i predstavlja sigurno sredstvo za očuvanje vrednosti. „U poslednjih deset godina, ulaganje u investiciono zlato postalo je sve popularnije, a mnogi ljudi deo svoje ušteđevine ulažu u zlato kako bi se zaštitili od inflacije“, kaže Pavlović. Georgi Hristov iz kompanije „Taveks zlato i srebro“ savetuje kupovinu proizvoda poznatih svetskih proizvođača, jer se fizičko investiciono zlato lako prodaje i u Srbiji i globalno.
Drugi mit koji se često čuje jeste da je zlato dostupno samo bogatima. Hristov ističe da to nije tačno, jer zlato dolazi u različitim veličinama i može se kupiti počevši od jednog grama, što košta oko 100 evra. Takođe, različiti proizvodi omogućavaju ulaganje u zlato prema različitim budžetima. „Procentualna promena cene zlata na berzi je ista bez obzira na to da li kupujete jedan gram ili kilogram“, dodaje Hristov.
Treći mit je da je zlato loša investicija. Pavlović priznaje da ulaganje u akcije ili investicione fondove može doneti veću dobit, ali to obično zahteva veća ulaganja i viši nivo rizika. Hristov dodaje da, iako akcije mogu donositi dividende, zlato se tretira kao sigurnija investicija i mnoge centralne banke širom sveta povećavaju svoje rezerve zlata. „Glavni cilj zlata nije brza zarada, već zaštita od inflacije i dugoročno očuvanje vrednosti“, objašnjava Hristov.
Četvrti mit je da zlato nije dugoročna investicija, već sredstvo za brze spekulacije. Pavlović naglašava da zlato predstavlja trajno ulaganje i da je najbolje razmišljati o njemu kao o dugoročnoj štednji. „Kupio sam unuci zlato kako bih sačuvao vrednost za budućnost“, kaže Pavlović. Hristov dodaje da se cena zlata dugoročno povećava, a od 1970-ih godina do danas, cena zlata je porasla za oko 6.500 odsto. Iako je bilo perioda stagnacije, aktuelna situacija, uključujući pandemiju i visoku inflaciju, dovela je do naglog rasta cena.
Poslednji mit koji ćemo razbiti je da je ulaganje u zlato komplikovano. Hristov objašnjava da je zapravo vrlo jednostavno, čak i lakše nego ulaganje u druge vrste investicija. „Potrebno je samo informisati se o tržištu i proizvodima koji su dostupni“, naglašava Hristov. Pavlović dodaje da je kupovina zlata slična kupovini bilo kog drugog proizvoda, a informacije o berzanskoj ceni zlata dostupne su online.
U svetlu svih ovih informacija, jasno je da zlato ostaje privlačna opcija za investitore svih nivoa. Ulaganje u zlato može doneti dugoročnu sigurnost i stabilnost, uprkos mitovima koji ga prate. Kao što naši sagovornici ističu, ključ uspeha leži u pravilnom razumevanju zlata kao investicije i njegovoj integraciji u diversifikovani portfolio. Zlato se najjače ističe u kriznim vremenima, čineći ga pouzdanim čuvarom vrednosti.
