Vašington — Širom Sjedinjenih Država i sveta, nedeljno se održavaju okupljanja podrške studentima i građanima Srbije koji su već tri meseca u blokadama i protestima. Ovi skupovi traže ispunjenje studentskih zahteva, kao i ideala dijaspore da Srbija postane bolje mesto za život svih njenih građana. Bunt u Srbiji nije prošao nezapaženo u američkoj javnosti i medijima.
Reakcije izaslanika američkog predsednika, Ričarda Grenela, su se pojavile, ali zvaničan stav Stejt departmenta izostaje, s obzirom na to da je nova administracija Donalda Trampa preuzela mandat nedavno. Gradovi kao što su Vašington, Boston, Čikago, Pitsburg, San Dijego, Finiks, Hjuston, Detroit, Toronto, Los Anđeles, Majami, Las Vegas, Vankuver i Kalgari postali su mesta okupljanja dijaspore Srbije, koja pruža podršku studentima koji mesečima protestuju u domovini.
Na skupu u Vašingtonu, Filip Zec je istakao jedinstvenost trenutka, naglašavajući da bi zajedništvo koje predstavljaju studenti moglo doprineti ispravljanju grešaka u društvu. Jelena Karović se setila stihova pesnika Ljubivoja Ršumovića, naglašavajući značaj vaspitanja i brige o domovini. Čak i loše vreme nije sprečilo okupljanje u Vankuveru, gde je Andrej Stanojlović izrazio žaljenje što ne može biti u Srbiji da podrži svoje prijatelje.
Organizatorka skupa, Jelena Todorović, potvrdila je da je očigledno da ljudima stalo do ispunjenja studentskih zahteva i srećnije budućnosti. Protesti su pokrenuti nakon tragičnog incidenta u Novom Sadu, gde je smrt 15 osoba izazvala gnev i zahteve za kažnjavanje odgovornih, obračun sa kriminalom i korupcijom, te pravednije društvo.
Vlasti su tokom tog perioda davale nepotpune informacije o radovima na zgradi novosadske železničke stanice, što je dodatno razbesnelo studente i građane. U nedeljama nakon tragedije, informacije su se menjale, a vlasti su tvrdile da su zahtevi politički motivisani, što su studenti negirali.
Dugotrajnost i masovnost protesta nije ostala neprimećena u međunarodnim okvirima, ali izostaje nedvosmislen stav Sjedinjenih Država. Stejt department se nije oglašavao, ali je Ričard Grenel naglasio važnost mirnih demonstracija i osudio nasilje. Njegove reči su izazvale iznenađenje u dijaspori, koja se nada većoj podršci Sjedinjenih Američkih Država.
Zorka Milin, predstavnica dijaspore, istakla je da Amerika, kao jedna od najvećih demokratija, treba da podrži promene u Srbiji. Čarls Kapčan, bivši američki diplomata, objašnjava da se nova administracija fokusira na unutrašnja pitanja, što utiče na njihov stav prema događajima u Srbiji.
Prethodna administracija je takođe pokazivala suzdržanost, naglašavajući važnost nenasilja u političkom procesu. Bivši američki ambasador Kristofer Hil je često govorio u korist Vučića, što je dodatno naglasilo sporost promene međunarodne percepcije.
Protesti u Srbiji ostali su u fokusu i kod nekih poznatih ličnosti, kao što je Madona, koja je na Instagramu ukazala na značaj trenutnih dešavanja. Američki mediji, uključujući Si-En-En i Njujork tajms, počeli su da obraćaju pažnju na situaciju, iako su u velikoj meri fokusirani na unutrašnje teme.
Dejvid Kenin, predavač na Univerzitetu Džons Hopkins, ukazuje na to da je pažnja američke javnosti, uprkos unutrašnjim pitanjima, ipak usmerena i ka Srbiji. Srpska dijaspora nastavlja sa okupljanjima, poručujući da ne odustaju od svojih zahteva za boljim društvom i uređenijom zemljom.
U tom kontekstu, oni se nadaju da će njihova domovina postati mesto koje je bolje za život svih njenih građana, a okupljanja će se nastaviti sve dok se ne ostvare njihovi ciljevi.
