Sve veći broj potrošača u Srbiji odlučuje se za organsku hranu, verujući da je ona zdravija i da manje šteti okolini. Međutim, postavlja se pitanje da li je to uvek tačno. U poslednje vreme, poljoprivredna inspekcija otkriva lažne eko-oznake, a pojedini proizvodi su pali na testovima pesticida. Potrošači postaju sve oprezniji, a cene organskih proizvoda su u porastu, čak do 70 procenata.
Na temu prepoznavanja prave ekološke hrane, garancije kvaliteta i opravdanosti visokih cena, razgovarali smo sa Ivanom Simić, generalnom sekretarkom Nacionalnog udruženja za razvoj organske proizvodnje Serbia Organica. Prvo pitanje koje se postavlja jeste razlika između izraza kao što su organska, ekološka i bio-hrana.
Simić naglašava da ne postoji suštinska razlika među tim terminima. „Organska hrana, ekološka hrana, bio-organska proizvodnja su sve identične. Razlika se najčešće svodi na terminologiju koja se koristi u različitim državama. U Srbiji se koristi termin ‘organsko’, dok se u nekim drugim zemljama koristi ‘bio’, a u Hrvatskoj ‘ekološka’“, objašnjava Simić.
Ona takođe ističe da potrošači često misle da je hrana označena kao ‘bio’ ili ‘eko’ nužno kvalitetna, iako ne mora biti sertifikovana kao organska. „Gde god vidite oznaku ‘bio’ ili ‘eko’, a da uz to ne ide odgovarajuća sertifikacija, treba da posumnjate u kvalitet proizvoda“, upozorava Simić.
Povećanje cena organskih proizvoda može delovati zastrašujuće za potrošače, ali Simić ističe da visoke cene često odražavaju troškove proizvodnje. Organska poljoprivreda zahteva više resursa i truda, a time i veće troškove. „Sertifikovana organska proizvodnja zahteva poštovanje strogih pravila i standarda, što se odražava na ceni proizvoda“, dodaje ona.
U svetu gde se sve više pažnje posvećuje zdravlju i očuvanju životne sredine, potrošači žele da budu sigurni da su njihovi izbori ispravni. Zato je važno imati na umu da su oznake na proizvodima ključne za prepoznavanje kvalitetne hrane. Inspekcija i regulative igraju ključnu ulogu u obezbeđivanju da potrošači dobiju ono što očekuju.
Pored toga, Simić podseća da potrošači mogu biti aktivni u prepoznavanju kvalitetne hrane. „Uvek je dobro proveriti sertifikate proizvoda koji se kupuju, kao i informacije o proizvođaču. Edukacija o organskoj hrani i njenim benefitima može pomoći potrošačima da donesu bolje odluke“, savetuje Simić.
Uzimajući u obzir sve ove faktore, jasno je da je organska hrana u porastu, ali i da je važno biti informisan. „Potrošači bi trebali biti svesni svojih prava i obaveza, kao i standarda koji se primenjuju u organskoj proizvodnji“, zaključuje Simić.
Kao što možemo videti, organska proizvodnja nije samo trend, već i odgovornost prema zdravlju i životnoj sredini. Ali, kao i u svemu, važno je biti oprezan i dobro informisan. Kako bi se obezbedilo da potrošači dobiju pravu vrednost za svoj novac, inspekcija i regulative moraju biti na visokom nivou.
U zaključku, izbor organske hrane može biti pozitivan korak ka zdravijem načinu života, ali je ključno znati kako prepoznati pravu ekološku hranu. Visoke cene često odražavaju kvalitet, ali potrošači moraju biti oprezni i informisani kako bi izbegli prevaru. Edukacija o organskoj proizvodnji i aktivno učešće u prepoznavanju kvalitetnih proizvoda su od suštinskog značaja za zdravlje pojedinca i zaštitu okoline.
