Istraživanje koje je sprovedeno na Univerzitetu u Pitsburgu, sa Harvarda i Berklija otkrilo je da tinejdžeri „stave mozak na pauzu“ kada im roditelji daju kritike. Snimci „lekcija“ roditelja su pušteni tinejdžerima dok su naučnici pratili njihovu moždanu aktivnost. Prosečni ispitanik imao je 14 godina, a primetili su da je zona negativnih emocija bila veoma živa, dok deo mozga koji pomaže u razumevanju sagovornika bio je u stanju mirovanja.

Naučnici su istakli da smanjenje moždane aktivnosti u zonama koje se tiču suočavanja sa situacijom može objasniti učestalost konflikata između roditelja i tinejdžera. Komunikacija sa tinejdžerima može izgledati konfliktno jer roditelji često istrčavaju sa zahtevima i uputstvima, što može biti uvredljivo za decu.

Psihoterapeut Tatjana Firevski Jovanović ističe da je suština u bliskom odnosu sa decom. Blizak odnos znači da dete može prvo da se obrati roditeljima, šta god da mu se desi u životu i koji god da ima problem, da zna da će roditelj da se potrudi da mu pomogne. Tinejdžeri moraju naći svoj put, a roditelji trebaju slušati decu, postavljati pitanja i pružiti podršku, umesto da im serviraju gotova rešenja i zahteve.

Firevski Jovanović ističe da roditelji trebaju imati poverenja u svoju decu i pružiti im podršku, jer ne postoji situacija u životu koja ne može da se reši. Nekad je i slušanje dovoljno, a tinejdžerima treba pružiti podršku i poverenje da će naći rešenje za svoje probleme.

Istraživanje pruža uvid u to kako možemo unaprediti komunikaciju sa tinejdžerima i razumeti njihovo ponašanje. Blizak odnos i podrška su ključni za izgradnju poverenja i razumevanja između roditelja i dece. Umesto kritika i zahteva, roditelji trebaju pružiti podršku, poverenje i slušati svoju decu. Ovo istraživanje pruža korisne smernice za unapređenje odnosa sa tinejdžerima i izgradnju zdrave komunikacije u porodici.