Posmatranjem dubina svemira, naučnici su otkrili da se većina galaksija rotira u istom pravcu, što je u suprotnosti sa trenutnim modelima ponašanja univerzuma koji predviđaju nasumičnu raspodelu rotacija. Ovo otkriće je izazvalo zabrinutost i postavilo nova pitanja o razumevanju mehanizama svemira.
Jedno od objašnjenja za ovu pojavu sugeriše da je univerzum možda nastao u rotaciji. Ova teorija je u skladu sa idejom da se ceo univerzum može nalaziti unutar crne rupe. Ako je to tačno, to bi značilo da su postojeće teorije o svemiru nepotpune. Sa druge strane, manje uzbudljivo objašnjenje je da bi ova asimetrija mogla biti iluzija izazvana rotacijom naše galaksije, Mlečnog puta.
Iako na prvi pogled univerzum može delovati nasumično, zapravo se u njemu nalazi mnogo strukture. Tamna materija formira „vlakna“ koja povezuju galaktička čvorišta u gravitacionoj mreži. Ponašanje galaksija unutar ove mreže, međutim, izgleda prilično nasumično, što bi značilo da bi distribucija pravaca okretanja trebala biti ravnomerna. Astronom Lior Šamir sa Univerziteta Kanzas je istraživao ovu temu i otkrio da distribucija rotacija galaksija formira jasan obrazac.
Tokom istraživanja, Šamir je primetio asimetriju u raspodeli okretanja galaksija, koja postaje izraženija na većim udaljenostima kroz prostor i vreme. U svom istraživanju koristio je podatke prikupljene tokom projekta JADES, gde je proučavao rotacije 263 galaksije čija je svetlost putovala između pet i deset milijardi godina do nas.
Galaksije se mogu okretati samo u dva pravca – u smeru kazaljke na satu i suprotno. Ukoliko je univerzum izotropan, tj. ujednačen u svim pravcima, očekivana raspodela bi trebala biti 50-50 odsto. Međutim, Šamir je otkrio da 105 galaksija rotira u suprotnom smeru od kazaljke na satu, dok se 158 okreće u pravcu kazaljke na satu. Ova asimetrija je toliko očigledna da se može primetiti i bez posebnog znanja ili veština.
Ideja da svi živimo unutar crne rupe može zvučati čudno, ali može postaviti nova pitanja o uticaju rotacije Mlečnog puta na percepciju rotacija drugih galaksija. Ako se ispostavi da je ovo slučaj, to bi moglo objasniti i neka druga nerešena pitanja u kosmologiji, kao što su brzina širenja univerzuma.
Šamir naglašava da bi ponovna kalibracija merenja udaljenosti u dubokom univerzumu mogla razjasniti razlike u stopama širenja svemira i starosti galaksija koje se očekuje da budu starije od samog univerzuma. Ovo otkriće može imati dalekosežne posledice na naše razumevanje svemira i njegovih mehanizama.
U zaključku, istraživanja poput Šamirovih otkrivaju da je naše razumevanje svemira i dalje u razvoju. Dok naučnici nastavljaju da istražuju ova pitanja, svaka nova informacija može nas dovesti bliže razumevanju univerzuma u kojem živimo. Kako nova otkrića dolaze, možda ćemo otkriti nove aspekte svemira koji će promeniti naše percepcije i teorije o njegovoj strukturi i ponašanju.
