Upravni postupak za ostvarivanje prava na penziju i invalidsku penziju u Srbiji zahteva aktivno angažovanje osiguranika. Naime, korisnici ovih prava moraju sami podneti zahtev, jer se upravni postupak pokreće isključivo na osnovu njihovog zahteva, osim kada je neophodno novo odlučivanje o već postojećem pravu. To znači da postojanje uslova za penziju, kao što su godine života ili staž, ne garantuje automatsko ostvarivanje prava na penziju.
Jedan od najčešćih zahteva koji se podnose je zahtev za penziju, čiji proces može varirati u trajanju u zavisnosti od specifičnih okolnosti. Nakon podnošenja zahteva, formira se predmet u pisarnici, gde se proveravaju raniji predmeti vezani za istog osiguranika, čime se povećava efikasnost postupka. U budućnosti se očekuje da bi elektronska pisarnica mogla dodatno ubrzati ovaj proces.
Zahtev za penziju može se podneti na nekoliko načina: lično na šalteru Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, putem pošte ili elektronski preko e-Šaltera. Elektronski zahtevi se popunjavaju online i šalju sa skeniranim dokumentima. Dalji postupak zavisi od vrste zahteva, a posebno se razlikuje u slučaju zahteva za invalidsku penziju.
U slučaju da se podnese zahtev za invalidsku penziju, neophodno je izvršiti medicinsko veštačenje koje utvrđuje gubitak radne sposobnosti – što je ključni uslov za ovu vrstu penzije. Ukoliko se utvrdi da podnosilac zahteva nema pravo na invalidsku penziju, postupak se obustavlja. U situaciji kada veštačenje pokaže potpunu izgubljenost radne sposobnosti, sledeći korak je utvrđivanje radnog staža i osnovica osiguranja.
Od trenutka kada je zahtev podnet, prikupljanje i verifikacija podataka postaju ključni delovi procesa. Posebno je važno ispraviti eventualne greške koje su se desile tokom radnog staža osiguranika. Često se otkrivaju propusti iz prošlosti, kao što su situacije kada poslodavci nisu dostavili sve potrebne podatke Fondu ili su napravili greške prilikom dostavljanja. Ovi propusti mogu izazvati ozbiljna kašnjenja, što predstavlja dodatni izazov za zaposlene u Fondu, koji često moraju da kontaktiraju poslodavce kako bi ispravili greške.
Ovaj proces može biti izuzetno dugotrajan jer poslodavci, naročito oni koji su u stečaju, često ne žele da sarađuju. Podnositelji zahteva za penziju obično ne razumeju razloge kašnjenja, a često se suočavaju sa situacijom da čekaju na penziju bez drugih izvora prihoda. Ovakva situacija može izazvati veliku nelagodu i stres kod onih koji su očekivali da će im penzija biti isplaćena u razumnom roku.
U svetlu ovih informacija, važno je da građani budu svesni svojih prava i obaveza u vezi sa penzijskim i invalidskim osiguranjima. Informisanje o procedurama i pravima može znatno olakšati proces ostvarivanja ovih prava. Takođe, preporučuje se da se pre podnošenja zahteva konsultuje sa stručnjacima ili pravnicima kako bi se izbegle moguće greške i propusti koji mogu dovesti do kašnjenja u postupku.
Zahtev za penziju je ozbiljan korak i važno je da se svi podaci pravilno popune i dostave. U budućnosti se očekuje da će digitalizacija i unapređenje usluga Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje doprineti bržem i efikasnijem rešavanju ovih zahteva, ali trenutno, građani se suočavaju sa izazovima koje donosi trenutni sistem. Stoga, aktivno učešće i proaktivnost korisnika ostaju ključni faktori za uspešno ostvarivanje prava na penziju i invalidsku penziju.
