Ako osećate da društvene mreže negativno utiču na vaše mentalno zdravlje, ali ne želite da ih potpuno napustite, postoji način da ih koristite na zdraviji način. Istraživači sa Univerziteta Britanske Kolumbije otkrili su da nije ključno koliko vremena provodimo na mrežama, već kako ih koristimo. Prema istraživanjima, prosečan tinejdžer provede oko četiri do osam sati dnevno na platformama poput YouTube-a, TikTok-a, Instagrama, Facebook-a i X-a.
Iako direktna veza između društvenih mreža i porasta mentalnih problema nije dokazana, brojna istraživanja pokazuju da više vremena provedenog u beskonačnom skrolovanju povećava rizik od anksioznosti, depresije i niskog samopouzdanja. Istovremeno, društvene mreže pružaju mogućnost povezivanja sa porodicom, prijateljima i zajednicama koje dele slična interesovanja ili iskustva. Dakle, kako pronaći balans između njihovih prednosti i negativnih uticaja?
Studija sprovedena na 393 mlade osobe pokazala je da su oni koji su svesno koristili društvene mreže (umesto da ih potpuno napuste) smanjili stres, osećali se manje usamljeno i imali manje FOMO efekta (strah od propuštanja). Dakle, nije neophodno u potpunosti napustiti mreže – bitno je kako ih koristimo.
Evo nekoliko saveta kako da poboljšate svoje iskustvo na društvenim mrežama:
1. Razmislite o svom odnosu prema mrežama – Kada vam društvene mreže prijaju, a kada vas opterećuju? Osvestite kako utiču na vaše raspoloženje.
2. Zapamtite da je sve filtrirano – Ljudi na mrežama prikazuju samo najbolje delove svog života. Ne upoređujte se sa njima, jer to može povećati osećaj nesigurnosti.
3. „Očistite“ svoj fid – Otpratite sadržaj koji vam izaziva anksioznost i pratite one profile koji vas inspirišu i motivišu.
4. Budite aktivni korisnici – Umesto beskonačnog skrolovanja, koristite mreže za stvarnu interakciju – pišite poruke, komentarišite i povežite se sa ljudima.
Važno je napomenuti da svaka osoba ima različite potrebe i želje kada je reč o društvenim mrežama. Ono što za nekoga može biti korisno, za drugog može izazvati stres. Ključ je u svesnom korišćenju ovih platformi, što može značajno poboljšati mentalno zdravlje.
U svetu gde su društvene mreže postale neizostavni deo svakodnevnog života, važno je pronaći način da ih koristimo na način koji nam odgovara. Umesto da se povlačimo ili ih napuštamo, možemo ih prilagoditi našim potrebama i željama. Na taj način, društvene mreže mogu postati mesto podrške i inspiracije, umesto izvora stresa i anksioznosti.
Takođe, istraživanja pokazuju da je kvalitet interakcije važniji od kvantiteta. Umesto da se fokusirate na broj pratilaca ili lajkova, više se posvetite stvaranju značajnih veza sa ljudima koji vas okružuju. Povezanost sa ljudima koji vas razumeju i podržavaju može doprineti vašem opštem blagostanju.
U zaključku, društvene mreže mogu biti i problem i prilika, zavisno od načina na koji ih koristimo. Umesto da ih vidimo kao neprijatelja našeg mentalnog zdravlja, možemo ih iskoristiti kao alat za povezivanje, učenje i inspiraciju. Svesno korišćenje ovih platformi može doneti brojne prednosti, dok istovremeno smanjuje negativne efekte koji na njih mogu uticati. Kroz promišljeno korišćenje društvenih mreža, možemo stvoriti pozitivno okruženje koje podržava naše mentalno zdravlje i lični razvoj.
