Malinari se nadaju boljoj otkupnoj ceni maline u Srbiji, iako su statistički podaci za prošlu godinu pokazali pad izvoza za trećinu u odnosu na 2021. godinu. Udruženje „Naše voće Srbija“ planira organizaciju sastanka 6. februara u Arilju, na kojem će razmotriti planove za narednu sezonu sa hladnjačarima, uzgajivačima maline i predstavnicima Vlade Srbije. Tokom 2022. godine, izvoz maline iz Srbije iznosio je oko 280 miliona evra, što je za trećinu manje nego 2021. godine. U istom periodu, opao je i uvoz maline u Srbiju, a najviše se uvozila malina iz Bosne i Hercegovine. Poljoprivrednici se nadaju poboljšanju situacije u sektoru malinarstva i planiraju povećanje cene maline na najmanje 350 dinara po kilogramu.
Predsednik Udruženja malinara, Dobrivoje Radović, ističe da je u poslednja tri meseca 2022. godine izvezeno više od 60.000 tona maline, što pokazuje tendenciju rasta izvoza u poređenju sa prethodnim sezonama. Takođe, naglašava da je prošla godina bila neopravdano loša, jer je zbog pandemije virusa korona došlo do naglog rasta potražnje za malinom. On ističe da je Srbija nakon Čilea i Meksika treća po proizvodnji maline, a da je kvalitet maline iz Srbije daleko bolji od drugih zemalja. Takođe, očekuje se da će cena sveže maline porasti na 350 dinara po kilogramu u narednim mesecima zbog inflacije i rasta potrošačke korpe.
Uvoz smrznute i sveže maline iz BiH takođe je opao, a stručnjaci ističu da je potrebno sistemski rešiti odnose između proizvođača maline i hladnjačara. Takođe, ističu važnost saradnje svih aktera u voćarskom sektoru radi stvaranja povoljnog ambijenta za izvoz.
Radović naglašava potrebu za saradnjom i partnerstvom između proizvođača i hladnjačara, kako bi se zajednički rešili tržišni rizici. Nadalje, navodi da je potrebno da država posreduje u stvaranju takvog ambijenta. Prema podacima, od januara do novembra 2023. godine Srbija je uvozila 3.232 tone smrznute i sveže maline, u vrednosti od 10,5 miliona evra. Uvoz maline iz BiH takođe je opao u istom periodu.
Ukupna situacija u sektoru malinarstva u Srbiji ukazuje na potrebu za sistemskim rešenjem odnosa između proizvođača, hladnjačara i države, kako bi se stvorili povoljni uslovi za izvoz maline i unapređenje celokupne situacije u sektoru voćarstva.
