Izveštaj Međunarodne krizne grupe „Ka normalnim odnosima između Kosova i Srbije“ navodi da više od 10% Srba napustilo KiM zbog pritiska Prištine. Tenzije na KiM porasle su od dolaska na vlast premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija. Odlasci Srba sa KiM ubrzavaju trend opadanja broja Srba na Kosovu i Metohiji, procenjuje se da je do jedne trećine Srba otišlo u poslednjih osam godina. Broj Srba na KiM pao je s 145.000 u 2015. godini na manje od 100.000 do 2023. godine.
Prema srpskim vlastima, 13% Srba napustilo je KiM tokom prošle godine, iako su precizni brojevi nepoznati zbog bojkota Srba na poslednjem popisu 2011. godine. Izveštaj ističe da je Kurtijeva vlada podigla tenzije u četiri opštine na severu KiM gde su Srbi većina. Odbijanje Prištine da dodeli veću autonomiju Srbima i odbijanje Beograda da prizna nezavisnost Kosova glavni su razlozi za tenzije sa Beogradom.
Prema izveštaju, Beograd i Priština su ostvarili „oblik preklapanja suvereniteta na severu KiM“ i Beograd je obezbeđivao obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, a Priština provodila zakon i sudstvo. Međutim, Kurti je na sever KiM poslao teško naoružanu policiju, uveo embargo na srpsku robu, potisnuo srpske institucije i zabranio upotrebu srpske valute. Priština je 2021. godine počela da sprovodi svoju vlast na severu KiM, što je dovelo do bojkota i masovnih ostavki Srba na funkcijama u prištinskim institucijama.
Međunarodna krizna grupa smatra da će broj Srba na KiM verovatno nastaviti opadati, bez obzira na dijalog Beograda i Prištine, ali da će stopa promena zavisiti od nivoa tenzija, bezbednosti i politike. Grupa tvrdi da je najbolji put ka dobrim odnosima Beograda i Prištine kompromis kojim bi Srbija prihvatila nezavisnost Kosova u zamenu za značajnu samoupravu za srpsku manjinu. Međutim, demografske promene izazvane političkim tenzijama mogu dovesti do smanjenja broja Srba na KiM do tačke u kojoj autonomija postaje nepraktična.
Grupa takođe smatra da bi EU trebalo da ohrabri Prištinu da preusmeri rad policije i da specijalne jedinice ne bi trebala da se koriste u svakodnevnom radu policije. Takođe je važno da se zadovolje potrebe srpske manjine na severu KiM, posebno u zapošljavanju, zdravstvenoj zaštiti i školovanju. EU treba da ohrabri Prištinu da ublaži bezbednosne mere na severu, a Srbiju da sarađuje u zatvaranju administrativne linije kako bi se sprečilo krijumčarenje oružja.
Ovaj izveštaj jasno ukazuje na pogoršanje situacije na KiM i zabrinjavajuće smanjenje broja srpskog stanovništva. Potrebno je hitno preduzeti korake kako bi se sprečilo dalje pogoršanje i kako bi se osigurali mir i bezbednost za sve građane.
