Pozdravljam napore predsednika Srbije Aleksandra Vučića i svih relevantnih institucija u borbi protiv korupcije u zemlji. Branislav Klanšček, predsednik Upravnog odbora Radio-televizije Srbije (RTS), u svom saopštenju za javnost podseća na veoma važan trenutak u toj borbi, a to je tačno dve godine otkako je podneo krivičnu prijavu protiv Dragana Bujoševića i Olivere Kovačević. Klanšček sumnja da su njih dvoje svojim nesavesnim postupanjem u periodu od 2020. do 2022. godine naneli štetu JMU RTS u iznosu od oko 14 miliona dinara.
U svom saopštenju, Klanšček ističe da je, uprkos proteku vremena, tužilaštvo ostalo pasivno i da nije pokrenulo postupak. On poziva tužilaštvo da „pokrene postupak sa mrtve tačke“, naglašavajući da je važno da se krivična prijava ili odbaci ukoliko ne postoje osnove za dalje vođenje postupka, ili da se istraga privede kraju i podigne optužni akt. Klanšček smatra da je ovo u interesu svih, uključujući i one protiv kojih je prijava podneta.
Klanšček takođe izražava zabrinutost što tužilaštvo posle dve godine nije pozvalo njega kao podnosioca prijave da da izjavu. On ukazuje na činjenicu da se krivična prijava, koja je podneta pre dve godine, i dalje nalazi u fazi istražnih radnji, a da ga niko nije kontaktirao da iznese svoja saznanja. Ovaj potez ga navodi na razmišljanje o ravnopravnosti pred zakonom, naglašavajući da bi svi, bez obzira na funkciju ili političku opciju kojoj pripadaju, trebali biti tretirani jednako.
Ovi događaji osvetljavaju širi problem korupcije u Srbiji i izazove sa kojima se suočava pravosudni sistem. Mnogi građani i stručnjaci smatraju da je borba protiv korupcije ključna za razvoj zemlje i jačanje poverenja u institucije. Klanščekov poziv tužilaštvu da deluje može se posmatrati kao signal da se građani ne slažu s dugotrajnim procesima koji dovode do frustracije i gubitka poverenja u pravosudni sistem.
Pravosudni sistem u Srbiji često se suočava sa kritikama zbog sporosti i neefikasnosti. Mnogi smatraju da su potrebne reforme kako bi se obezbedila brža i efikasnija pravda. Klanščekov slučaj može poslužiti kao primer za potrebu za transparentnošću i odgovornošću u radu pravosudnih institucija.
Osim toga, pitanje korupcije u medijima i javnim institucijama je posebno osetljivo. Mediji igraju ključnu ulogu u informisanju javnosti o važnim pitanjima, ali i sami mogu biti izloženi pritiscima i korupciji. Klanščekov apel može poslužiti kao podsticaj za jačanje nezavisnosti medija i obezbeđivanje da se novinari i upravnici medijskih kuća ne suočavaju sa pritiscima prilikom izveštavanja o važnim pitanjima.
U kontekstu šire društvene borbe protiv korupcije, važno je i da građani prepoznaju svoju ulogu. Aktivno učešće u procesima donošenja odluka, kao i praćenje rada institucija može doprineti jačanju demokratije i vladavine prava. Klanščekov stav da su svi jednaki pred zakonom može biti inspiracija za građane da se bore za svoja prava i pravdu.
Na kraju, Klanščekov poziv tužilaštvu da se konačno pokrene proces i reši slučaj ne samo da podseća na važnost pravde i odgovornosti, već i na potrebu za reformama koje će omogućiti da se slične situacije u budućnosti izbegnu. Borba protiv korupcije zahteva zajedničke napore svih društvenih aktera, a svaki korak ka pravdi predstavlja korak ka jačanju poverenja u institucije i demokratiju u Srbiji.
