Usled klimatskih promena, nivo svetskih mora raste brže nego ikada, što predstavlja ozbiljnu pretnju za mnoge obalne zajednice širom sveta. Ovaj fenomen se sve više oseća, a naučna istraživanja ukazuju na to da će se situacija samo pogoršavati, ukoliko se ne preduzmu hitne mere za smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte.
Jedan od najočiglednijih primera ove krize je zajednica El Bosk u Meksiku, gde su stanovnici do pre nekoliko godina uživali u ribolovu i životu uz more. Međutim, klimatske promene su im uništile domove, a more je progutalo najmanje 70 kuća. Jaka oluja iz 2022. godine uništila je lokalnu školu, a obala se povukla za više od 200 metara. Meksička vlada je reagovala preseljenjem većine stanovništva, ali novi domovi su 12 kilometara udaljeni od obale, što dodatno otežava život lokalnog stanovništva koje se oslanja na ribolov.
El Bosk je samo jedan od mnogih primera širom sveta. Gradovi poput Dubrovnika, Venecije, Majami Biča i mnogi drugi suočavaju se s istim problemima. Prema predviđanjima, do kraja ovog veka, porast nivoa mora mogao bi da dostigne od 50 cm do više od 1 metra, što će imati teške posledice po više od 90 miliona ljudi koji žive u ovim oblastima.
Dva glavna uzroka porasta nivoa mora su topljenje ledenih ploča i termalna ekspanzija vode. Zbog rasta temperature, led se topi i voda iz njega ulazi u okeane. Pored toga, kako se temperatura mora povećava, voda se širi, što dodatno podiže nivo mora. Na godišnjem nivou, Antarktik i Grenland gube stotine milijardi tona leda, što značajno doprinosi globalnom porastu nivoa mora.
U protekle tri decenije, brzina porasta nivoa mora se više nego udvostručila, a u budućnosti se očekuje da bi mogla biti još brža. Do 2100. godine, prema nekim scenarijima, nivo mora bi mogao da poraste za 61 cm ukoliko se globalna temperatura poveća za 3°C. Ovaj porast će imati katastrofalne posledice za obalne gradove i nacije, posebno za mala ostrvska država poput Maldiva, koje bi mogle postati nenaseljive već sredinom veka.
Maldivi, sa 80% svojih koralnih ostrva na nadmorskoj visini ispod jednog metra, suočavaju se s ozbiljnim pretnjama. Vlasti su već organizovale sastanke kako bi podigle svest o problemima koje donosi globalno zagrevanje, ali potrebna ulaganja su enormna. U 2022. godini, u klimatsku akciju uloženo je 96 miliona dolara, što je samo delić od 800 miliona dolara koji su potrebni za efektivno rešavanje problema.
Slične borbe vode i druge male ostrvske države, poput Naurua, gde se planira preseljenje stanovništva u više predele zbog porasta nivoa mora. Nauru se suočava s finansijskim izazovima, pa su odlučili da prodaju pasoše kako bi prikupili sredstva za ovaj proces.
Osim što se suočavaju s fizičkim gubicima teritorije, obalne zajednice će takođe trpeti ekonomske posledice, uključujući gubitak poljoprivrednih zemljišta zbog zaslanjenja i erozije. Osim toga, obalne poplave postaju sve učestalije, a gradovi se suočavaju sa poplavama čak i u danima kada su vremenske prilike relativno mirne.
Prema procenama, osam od deset najvećih svetskih gradova nalazi se u blizini obale, a više od jedne trećine globalnog stanovništva živi u radijusu od 100 kilometara od obale. Ova velika koncentracija stanovništva u priobalju povećava rizik od masovnog iseljavanja i borbe za resurse.
Klimatske promene, koje izazivaju porast nivoa mora, ne utiču samo na fizičku geografiju, već i na društvene aspekte života. Kako se obale povlače, izazivaće se ozbiljne tenzije oko resursa, što može dovesti do konflikata.
S obzirom na sve veće izazove, ključno je da međunarodna zajednica deluje zajednički kako bi se smanjile emisije gasova i pronašla održiva rešenja za obalne zajednice. U suprotnom, posledice klimatskih promena će se osećati još snažnije, a svet kakav poznajemo će se drastično promeniti.
