Nakon opadanja nivoa vodostaja u Banjaluci, pojavila su se klizišta i odroni, što je dovelo do blokade nekoliko saobraćajnica i odsečenosti nekih naselja od grada. Prema informacijama RTRS-a, najteže situacije beleže se u područjima Bistrice, Bronzanog Majdana, Manjače i Bočca. U Godnjoj Bistrici, klizišta su primorala vozače da koriste alternativne putne pravce.
Dragan Babić, šef Odseka za poslove civilne zaštite grada Banjaluka, naglasio je da je najviše klizišta registrovano u Melini, Bronzanom Majdanu, Radosavskoj, Stratinskoj, kao i na platou Manjače. Takođe, spomenuo je i klizišta u Piskavici, kao i odron na ulici Koste Vojnovića koji nije formalno označen kao klizište.
U Doboju je prijavljeno skoro 300 klizišta, a RTRS navodi da su neka od njih ugrozila glavne putne pravce, posebno u Mitrovićima kod Stanara. Babić je istakao da građani i dalje prijavljuju probleme, a Civilna zaštita reaguje prema prioritetima, fokusirajući se na hitne situacije koje ugrožavaju živote i imovinu.
Babić je dodao da je formirano devet timova koji obilaze terene i izdaju hitne naloge gde je to potrebno. Unatoč tome što su se reke vratile u svoja korita, neki putni pravci ostaju neprohodni. Saobraćaj na mostu između Štrbaca i Brestova, koji povezuje Prnjavor i Stanare, još uvek je obustavljen za sva vozila, što je primoralo meštane da koriste alternativne rute.
Prema poslednjim informacijama, nivo reke Vrbas opao je ispod kote vanredne odbrane od poplava i trenutno iznosi 340 centimetara, uz tendenciju stagnacije. S druge strane, nivo reke Vrbanja vratio se u normalu. Ova situacija ukazuje na to da su poplave, iako su se povukle, ostavile značajne posledice na infrastrukturu i bezbednost građana.
Mnogi građani su zabrinuti zbog situacije, jer klizišta predstavljaju veliki rizik, ne samo za puteve već i za njihove domove. U ovoj situaciji je posebno važno da se građani informišu o stanju na terenu i o izmenjenim putnim pravcima. Civilna zaštita apeluje na sve da budu oprezni i da se pridržavaju saveta nadležnih organa kako bi se izbegle nesreće.
Osim toga, u ovakvim situacijama je od ključne važnosti da se pravovremeno reaguju i da se obezbede alternativni smeštaji za ljude koji su ugroženi. Timovi za civilnu zaštitu rade na proceni stanja i pružanju pomoći ljudima koji su izgubili domove ili su u opasnosti zbog klizišta.
Kao što se može primetiti, efekti klimatskih promena i ekstremnih vremenskih uslova postaju sve očigledniji i u našoj zemlji. Potrebno je više ulaganja u infrastrukturu i prevenciju ovakvih situacija kako bi se zaštitili građani i smanjile posledice koje ovakvi prirodni fenomeni mogu izazvati.
U ovakvim trenucima, solidarnost i zajedništvo su od suštinskog značaja. Građani treba da se okupe i pomognu jedni drugima, dok nadležni organi rade na sanaciji šteta i vraćanju normalnog života u zajednice koje su pogođene.
Ujedno, važno je napomenuti da se informacije o stanju na terenu i mogućim opasnostima redovno ažuriraju, a građani bi trebali pratiti lokalne medije i zvanične izvore kako bi bili u toku sa najnovijim informacijama. Samo zajedničkim naporima možemo prevazići izazove koje donose prirodne nepogode i obezbediti sigurniju budućnost za sve nas.
