Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik istakao je važnost usvajanja zakona koji bi omogućio da Bosna i Hercegovina (BiH) ne može doneti bilo kakve odluke bez prethodnog odobrenja Narodne skupštine RS. Ova izjava je došla u kontekstu Nacrta novog ustava Republike Srpske, za koji Dodik tvrdi da je oslobođen stranih amandmana i da predstavlja slobodarski dokument.
Dodik je izrazio želju da se oko pojedinosti novog ustava dogovori sa predstavnicima Bošnjaka i Hrvata, naglašavajući da je Nacrt u skladu sa Dejtonskim sporazumom. On veruje da su tumačenja iz Sarajeva pogrešna i da Republika Srpska postupa u skladu sa onim što je zapisano u Dejtonskom sporazumu, koji definiše BiH kao sastav dva entiteta.
Predsednik Dodik je takođe naglasio da razume volju naroda, ističući da ga bira već 20 godina. On tumači da je volja srpskog naroda sloboda i samostalna Republika Srpska unutar okvira Dejtonskog sporazuma. Ako to ne bude moguće, smatra da bi trebalo da postoji slobodna država. Dodik je dodao da bi eventualno usvajanje novog ustava moglo doći nakon političkog procesa i referenduma.
U svom obraćanju, Dodik je rekao da je Republika Srpska u odličnoj poziciji i da su svesni svojih ciljeva. On je najavio postupno vraćanje nadležnosti koje pripadaju Republici Srpskoj, naglašavajući da su doneli određene zaključke i zakone. U tom kontekstu, istakao je da se Dejtonski sporazum odmah nakon potpisivanja pokušao srušiti.
Dodik je kritikovao prisustvo Suda i Tužilaštva u Ustavu, navodeći da se oni neće primenjivati, a takođe se osvrnuo na SIPA-u i VSTS. Izjavio je da se nemački pritisci ne dopadaju ni Republike Srpske, a ni njima, te je najavio mogućnost uzvraćanja sankcija. Takođe je naglasio da BiH ne zaslužuje borbu za nju, s obzirom na to da su, kako je rekao, „30 godina rušili“ Republiku Srpsku, ali da nisu uspeli.
Prema Dodikovim rečima, BiH nije ponudila ništa osim borbe i patnje, dok je Republika Srpska uvek bila na strani svojih građana. On smatra da nije bilo dovoljno prilika za ostvarivanje potencijala Dejtonskog sporazuma, ali da se sada Republika Srpska vraća sebi.
Ova izjava dolazi u trenutku kada se u BiH i dalje vodi debata o ustavnim promenama i ostvarivanju prava entiteta. Dodikova retorika predstavlja nastavak stava koji se već duže vreme čuje iz Banjaluke, a koji ukazuje na to da Republika Srpska ne priznaje nadležnosti koje dolaze iz Sarajeva.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da su ustavne promene u BiH veoma osetljiva tema, s obzirom na složenost političke situacije i različita tumačenja Dejtonskog sporazuma. Očekuje se da će Dodikove izjave izazvati različite reakcije među političkim liderima u BiH, kao i u međunarodnoj zajednici, koja prati situaciju u zemlji.
U narednim danima, verovatno će se održati sastanci između različitih političkih aktera u BiH kako bi se pokušalo doći do zajedničkog rešenja. U međuvremenu, Dodik nastavlja da se pozicionira kao lider koji se bori za interese Republike Srpske, ukazujući na potrebu za većom autonomijom i samostalnošću unutar BiH.
Ove promene i predlozi ustava su predmet debate i očekivanja, a njihova realizacija će zavisiti od političke volje svih strana uključenih u proces.
