Američko-kineski trgovinski rat ponovo je rasplamsan nakon što je predsednik SAD Džozef Bajden najavio nove, rigorozne carine na pojedine proizvode koji se uvoze iz Kine. Počevši od ove godine, Bajden će učetvorostručiti tarife na kineska električna vozila, sa 25 na 100 odsto. Uvozna taksa na kineske solarne ćelije će se udvostručiti, sa 25 na 50 odsto, dok će carine na deo kineskog čelika i aluminijuma biti povećane više od tri puta, sa današnjih 7,5 odsto na 25 odsto. Takođe je najavljeno utrostručavanje carina za litijum-jonske baterije za električna vozila i litijumske baterije za druge namene, kao i udvostručavanje carina na kineske poluprovodnike počevši od 2025. godine. Carine će biti prvi put uvedene i na medicinski materijal iz Kine, uključujući brizgalice, igle i gumene rukavice.
Bajden je tokom objave novih carina optužio Kinu da „vara“ u međunarodnoj trgovini koristeći politiku subvencija koja nanosi štetu ostatku sveta. Kina je, prema njegovim rečima, subvencionisala proizvode kako bi kineske kompanije proizvodile više nego što ostatak sveta može da apsorbuje, a zatim izbacivala višak proizvoda na tržišta po nepravedno niskim cenama.
Peking je oštro reagovao na odluku američke administracije, pozivajući je da ukine nove carine, ali i naglašavajući da će preduzeti kontramere ako se to ne desi. Kinesko Ministarstvo trgovine smatra da je eskalacija tarifa SAD u suprotnosti sa obećanjima predsednika Bajdena da neće ometati razvoj Kine i da neće težiti ekonomskom razdvajanju od te zemlje.
Ove nove carine predstavljaju najnoviju eskalaciju u trgovinskom ratu između SAD i Kine koji traje od 2018. godine kada je tadašnji predsednik Tramp uveo prve mere protiv kineskog uvoza. Tramp je obećao da će se boriti protiv nepravednih kineskih trgovinskih praksi i smanjiti trgovinski deficit SAD u odnosu na Kinu, ali ekonomisti su tvrdili da njegove carine nisu imale očekivane rezultate.
Demokrate su kritikovale Trampa zbog carina tvrdeći da nanose više štete nego koristi američkoj privredi. Bajden je takođe iznosio kritike na Trampova ekonomska rešenja, ali je nakon dolaska na vlast nastavio sa politikom trgovine sa Kinom sličnom onoj svog prethodnika.
Kina je najavila da će preduzeti sve neophodne mere kako bi zaštitila svoja prava i interese u ovom trgovinskom ratu, ali nije precizirala koje kontramere bi mogle biti uvedene. Analitičari smatraju da Kina trenutno reaguje suzdržano, ali da bi odgovor mogao biti jači nakon američkih izbora.
Evropa nije oduševljena zaoštravanjem trgovinskog rata SAD i Kine i pod pritiskom je da uvede slične mere protiv Pekinga. Kineski predsednik Si Đinping nedavno je razgovarao sa evropskim liderima o trgovinskim odnosima, a analitičari smatraju da Kina radi na tome da dovede Nemačku i Francusku na svoju stranu kako bi otežala praćenje američke politike Briselu.
Nove carinske mere američke administracije ukazuju da se trgovinski ratovi između dve najveće svetske ekonomije neće smiriti i da bi ovakve tenzije mogle postati nova normalnost. Analitičari se slažu da je svet već podeljen na blokove i da Amerika ulazi u konfrontaciju sa Kinom, dok EU nastoji da balansira između SAD i Kine.
