Naučnici sa Instituta Maks Plank otkrili su da pojedine vrste majmuna tokom komunikacije sa pripadnicima svoje vrste koriste zadirkivanje. To je ustanovljeno na osnovu posmatranja 75 sati video snimaka velikih majmuna iz zoo vrtova u Lajpcigu u Nemačkoj i San Dijegu u Sjedinjenim Američkim Državama. Naučnici su prepoznali 18 različitih vrsta zadirkivanja u kojima jedinke, uglavnom starosti od tri do pet godina, zadirkuju druge majmune, prenosi Gardijan.
Ispostavilo se da majmuni su bockali druge, gurali ih i potom bežali, nudili predmete, a zatim ih povlačili nazad, telom udarali jedni o druge, zabijali lice u lica drugih, vukli pramenove dlake, delove tela i golicali se međusobno. Istraživanjem je obuhvaćeno devet bonobo majmuna, po četiri orangutana i gorile i 17 šimpanzi, a bockanje je bilo najčešći oblik zadirkivanja, primećeno i kod odraslih i kod njihovih mladunaca.
Mladunci su češće u odnosu na svoje roditelje udarali i mahali delovima tela, dok su odrasli bili nežniji u odnosu na njih i više primenjivali golicanje. „Ono što je zanimljivo jeste to da smo pronašli sličnosti sa ljudskim zadirkivanjem beba. Kada ljudska odojčad zadirkuju svoju majku, obično gledaju u lice svoje majke tražeći reakciju. To vidimo i kod ovih velikih majmuna“, rekla je Izabel Laumer sa Instituta Maks Plank za ponašanje životinja u Konstancu u Nemačkoj.
Ovo istraživanje je izazvalo veliko interesovanje javnosti, jer je prvi put detaljno dokumentovano ponašanje majmuna u zoo vrtovima, a dobijeni rezultati mogu pridoneti boljem razumevanju socijalnih interakcija ovih životinja. Ponašanje majmuna se dugo proučava, ali ova studija je jedna od retkih koja je uspela da dokumentuje ovakvu vrstu komunikacije među njima.
Osim polja etologije, ovo istraživanje ima veliki značaj i za polje antropologije i proučavanja razvoja ljudskog jezika, jer ukazuje na to da zadirkivanje ima ulogu u formiranju društvenih veza i komunikacije, kako kod životinja, tako i kod ljudi.
Zadirkivanje je veoma važan aspekt u formiranju društvenih odnosa. Ono omogućava mladuncima i odraslima da uspostave međusobne veze, razviju socijalne veštine i nauče o granicama ponašanja. Iako se na prvi pogled može delovati bezazleno, zadirkivanje može biti veoma važno za razvoj jedinke, kako u životinjskom carstvu, tako i među ljudima.
Ova studija je doprinela i razumevanju unutrašnjeg sveta majmuna, pokazujući da se i kod životinja javljaju slični obrasci ponašanja i komunikacije kao kod ljudi. Ovo doprinosi boljem razumevanju evolucije i ponašanja, pokazujući da su neke karakteristike koje se smatraju „ljudskim“ zapravo prisutne u različitim oblicima kod mnogih drugih životinjskih vrsta.
Očekuje se da će dalja istraživanja u ovoj oblasti dati još više informacija o ponašanju majmuna i drugih životinjskih vrsta, čime će se dodatno unaprediti naše znanje o prirodi i životinjskom carstvu. Ovo istraživanje takođe može poslužiti kao osnova za dalja istraživanja u oblasti komunikacije i socijalnog ponašanja kod ljudi, jer ukazuje na zajedničke modele ponašanja i komunikacije koji postoje među različitim vrstama. U konačnici, ova studija naglašava važnost proučavanja životinjskog ponašanja ne samo radi boljeg razumevanja samih životinja, već i radi boljeg razumevanja ljudskog društva i ljudskih odnosa.
