Valjevac, Đorđe Momić, vlasnik kafane „Corner“ pokazao je da se Srbija, ne samo seća, već i dalje pokazuje zahvalnost za sve spašene srpske živote koje je svojim radom i zalaganjem Hiršfeld spasao. Naime, on već godinama ne naplaćuje račun svakom Poljaku koji poseti njegov lokal u čast ovog humanog čina.

Priča o Hiršfeldu, rođenom 1884. godine u Varšavi, Srbima i vakcini počinje ratne 1915. godine, kada je ovaj Poljak jevrejskog porekla, došao u našu zemlju kao lekar dobrovoljac, zajedno sa suprugom Hanom, kako bi pomogao u suzbijanju epidemije trbušnog, povratnog i pegavog tifusa, koji je kosio živote kako u srpskoj vojsci, tako i među stanovništvom.

Kako je situacija bila alarmantna, dr Hiršfeld je došao u Valjevo, gde se nalazilo žarište epidemije, i angažovao se maksimalno, edukujući lekare, razvijajući vakcine i pomažući stanovništvu. Nakon završetka epidemije, pratio je srpsku vojsku preko Albanije, pružajući pomoć i znanje gde god je bilo potrebno.

Sa predznanjem koliko je situacija ozbiljna, dr Hiršfeld je imao zahtev da ide tamo gde je najgore. U periodu od maja do oktobra ratne 1915. godine, radio je kao bakteriolog u našoj vojsci, razvijajući vakcine koje su uticale na suzbijanje tifusa. Vojvoda Živojin Mišić podržao je njegove napore, obećavši da će prvi primiti vakcinu koju doktor Hiršfeld napravi.

Nakon uspešne vakcinacije i poraza nad tifusom, srpska vojska je „pregazila“ Solunski front i junački oslobodila svoju zemlju. Ovaj uspeh bio je direktno povezan sa naporima dr Hiršfelda i njegove vakcine.

Nakon završetka rata, dr Hiršfeld je dobio razna priznanja i odlikovanja za svoj rad u Srbiji. Međutim, njegov život nije bio bez tragedija. Tokom Drugog svetskog rata, zbog svoje jevrejske nacionalnosti, bio je primoran da živi u Varšavskom getu, gde je izgubio ćerku Mariju od tuberkuloze.

Nakon rata, dr Hiršfeld je nastavio svoju uspešnu karijeru u Poljskoj, gde je dao ogroman doprinos medicini i istraživanju krvnih grupa. Preminuo je 1954. godine, ali njegovo nasleđe živi kroz naučne radove i doprinos medicini.

U znak sećanja na njegovu povezanost sa Srbijom, u beogradskom parku Srpskog lekarskog društva postavljen je spomenik dr Hiršfeldu. Njegova priča o hrabrosti, požrtvovanosti i humanosti ostaje kao inspiracija za sve koji je čuju, podsećajući nas na važnost solidarnosti i pomoći u teškim vremenima.