Nakon masovnih pucnjava u školama Vladislav Ribnikar i u selima u okolini Mladenovca, Vlada Srbije donela je brojne mere kako bi se sprečili slični incidenti. Međutim, neke od tih mera još uvek nisu sprovedene, a razlog tome je, prema Dušanu Stankoviću iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, što je većina mera represivnog karaktera i podrazumeva izmene određenih zakona, a to se u prethodnom Skupštinskom sazivu nije dogodilo.
Jedna od mera koje još uvek nisu sprovedene, a podrazumevala je spuštanje starosne granice za krivičnu odgovornost sa 14 na 12 godina, nije dobila pozitivan odgovor od strane evropskih zvaničnika. S druge strane, mera testiranja đaka na narkotike nije sprovedena zbog osetljivosti i potrebe za mnogo resursa. Stanković smatra da su ove mere donešene pre svega iz političkih interesa kako bi se zadovoljila javnost nakon tragedija, što potvrđuje i činjenica da veliki deo mera nije sproveden.
Postoje indikacije da je donošenje nekih mera bilo uslovljeno reakcijama viših instanci, kao i da su pojedine mere zapravo bile previše složene za sprovođenje. Istraživanje Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pokazalo je da većina mera nije sprovedena, a pojedine mere koje su donešene još uvek nisu realizovane.
Nakon masovnih ubistava u školi Vladislav Ribnikar i u selima oko Mladenovca, Vlada Srbije usvojila je niz mera, od kojih je većina još uvek u fazi sprovođenja. Nažalost, sedam mera uopće nije ni sprovedeno, među kojima je bio i moratorijum za izdavanje dozvola za vatreno oružje. Također, sprovedena je kontrola rada streljana, a formirani su i Savet za sprečavanje vršnjačkog nasilja, kao i radna grupa za bezbednost dece na internetu.
Istraživanje pokazalo da je za osam nedelja, koliko je trajao javni poziv za predaju oružja, više od 80 hiljada komada oružja predato. U svakoj školi tokom trajanja nastave, uvedeno je prisustvo policajaca.
Međutim, sprovedenje nekih mera još uvek traje, a među njima su moratorijum za izdavanje dozvola za vatreno oružje i testovi na narkotike u školama.
U međuvremenu, u Češkoj se krajem prošle godine desila nezapamćena tragedija na Univerzitetu Karlov u Pragu, gde je naoružani napadač izvršio masovno ubistvo i samoubistvo. Ovo je uzdrmalo celo društvo i pokrenulo pitanje sigurnosti univerziteta. Karlov univerzitet je jedan od najstarijih u Evropi i sada traži najbolji način da spreči ovakve situacije u budućnosti.
Menadžer za bezbednost Karlovog univerziteta, Ota Slama, ističe da se ulaže u veliki kompleks zgrada univerziteta, te se mere bezbednosti moraju prilagoditi svakoj zgradi. Uveden je sistem ranog upozorenja za potencijalne situacije opasnosti, koji je u stanju da pošalje upozorenja svim zaposlenima na univerzitetu.
Na kraju, ministar unutrašnjih poslova Češke treba da dostavi Vladi mere za povećanje bezbednosti širom države. Ove mere su od velike važnosti kako bi se sprečile slične tragedije u budućnosti.
