Plaćanje za kraći boravak na autobuskim stanicama postaje sve učestalije, a cene peronskih karata variraju od 40 do 300 dinara, zavisno o gradu. Beograd je na vrhu liste sa najskupljom peronskom kartom, koja je poskupela dva puta za poslednjih godinu dana, sada dostižući cenu od 300 dinara. Mada putnicima nije jasno šta tačno dobijaju za tu cenu, naplata peronske karte je u skladu sa Opštim uslovima poslovanja autobuskih stanica. Autobuske stanice tvrde da ova usluga osigurava bezbednost putnika, sprečavajući ulazak nepotrebnih osoba na peron.

U mnogim gradovima, cena peronskih karata nije menjana duže vreme, uprkos rekonstrukciji ili izgradnji novih autobuskih stanica. Na primer, u Kikindi se peronska karta kreće oko 70 dinara, dok u Novom Sadu iznosi 180 dinara. Autobuska stanica u Kragujevcu naplaćuje 120 dinara za pristup peronu, dok u Leskovcu cena iznosi 80 dinara, a ove godine nije došlo do poskupljenja. Autobuska stanica u Požarevcu, u privatnom vlasništvu, takođe naplaćuje 50 dinara za peronsku kartu.

Iako mnogi putnici smatraju da je cena peronskih karata previsoka s obzirom na vrlo kratak boravak na peronu, autobuske stanice opravdavaju ovaj trošak sigurnosnim merama i pružanjem dodatnih usluga, poput pošte, banke, restorana i toaleta na stanici. Ipak, mnogi se slažu da je transparentnost u vezi sa cenom i obrazloženjem troškova potrebna kako bi putnici bili informisani o svojim troškovima. Autobuske stanice trebaju uzeti u obzir platežnu sposobnost građana prilikom utvrđivanja cena staničnih usluga, kako bi očuvali zadovoljstvo svojih korisnika.