S obzirom na veliki broj javnih skloništa u Srbiji koja nisu u upotrebljivom stanju, stanovnici bi se mogli suočiti s problemima ako dođe do stvarne opasnosti. Većina ovih skloništa služi kao magacini, teretane, arhive ili dečije igraonice, a u slučaju potrebe da postanu skloništa, trebalo bi da budu funkcionalna u roku od 24 časa. Prema izveštaju Državne revizorske institucije, samo jedna petina javnih skloništa je upotrebljiva bez nedostataka.
Inspekcija Sektora za vanredne situacije izrekla je 2.000 mera Javnom preduzeću Skloništa, ali samo je 450 realizovano, a jedna od preporuka Državne revizorske institucije odnosi se na korišćenje sopstvenog Kontrolnog tela budući da dve trećine javnih skloništa nije bilo predmet tehničke kontrole tokom četiri godine.
Prema saopštenju nadležnog Javnog preduzeća, trećina skloništa je pogodna za izdavanje, a od tog broja, svako četvrto nema zakupca. Međutim, problem je u tome što su oko dve trećine skloništa uopšte nije pogodno za izdavanje, jer nemaju ni prirodno osvetljenje, ni ventilaciju, ni adekvatan prilaz. Takođe, mnoga od njih su podložna plavljenju, što ih čini neprikladnima za korišćenje.
Dodatni problem za Javno preduzeće Skloništa nastao je 2012. kada je ukinuta obaveza investitora koji ne grade skloništa da plate nadoknadu, pa je njihov gubitak do danas prešao 600 miliona dinara. Iz preduzeća su se više puta obraćali nadležnim organima radi traženja mogućnosti za izmenu načina finansiranja.
S obzirom na ovu situaciju, jasno je da je potrebno preduzeti hitne mere kako bismo osigurali da su javna skloništa u Srbiji u ispravnom stanju i spremna za korišćenje u slučaju potrebe. Potrebno je sprovesti tehničke kontrole svih skloništa i izvršiti sve neophodne popravke kako bi se obezbedila njihova funkcionalnost. Takođe, neophodno je izvršiti izmene načina finansiranja ovih skloništa kako bi se osiguralo da je preduzeće Skloništa u mogućnosti da održava ova skloništa i obezbedi njihovu funkcionalnost u svakom trenutku.
U krajnjem, važno je da se ova pitanja ozbiljno shvate, jer kvalitetna skloništa mogu igrati ključnu ulogu u očuvanju sigurnosti stanovništva u slučaju opasnosti. U suprotnom, postoji ozbiljna opasnost da će ljudi biti nezaštićeni u slučaju potencijalnih opasnosti, kao što su prirodne katastrofe ili ratni sukobi. Stoga je neophodno hitno preduzeti mere kako bi se osiguralo da su javna skloništa u potpunosti funkcionalna i spremna za upotrebu u slučaju potrebe. Sigurnost i dobrobit građana moraju biti najviši prioritet, a u ovom trenutku to uključuje osiguranje da su javna skloništa u Srbiji u ispravnom stanju i spremna za upotrebu.
